Босанска вила

Бр. 19. и 20.

кодекс употребљавао у манастиру још отац Теофил Дубровчанин год. 1582. али је много старији «. Ту, дакле, католичку књигу, коју пјесник орђић крсти

српским пменом. употребљавали су дубровачки фратри'

по својим манастирима, што потврђује и овај италијански запис писан ћириловицом на истој књизи: »Либар (м)исале ди падре Гратре. јакшко ди рагбља дн санти | долинико (Књига _мисала оца фратра Јакова Дубровчанина, реда св. Доминика)«.!“) Крајем седамнаестог или у почетку осамнаестог вијека неко је у Дубровнику исписао латиницом једну српску љекарушу и ударио јој натпис »Бјекаговјоује Шип Капа 5415) јести газу ке зетосћ ртрап 15 заггозеген Коплаћа «1 Ваљада из истог доба биће и препис »Нуде 5уеје Аппе 15 гаггеећога разта« 17) Дубровчанин дум Ђуро Матеји преписао је латиницом из Дивковићевих »Недићлних бесида и проповиједи ТУ. — ХИТ. (у издању Пв. Филиповић-Грчића од год. 1704, стр. 41.—163.), па је на рукопис метнуо натпис: »Реззеј ћезједа портзапе 15 Келта Ега Мапе Олукоујећја 1; Јејазејај Веда у: Егапхегка Ргоујале Возпе | Атоћјепшпе Сперфарзена злоуиа Решесћевећ ц Мпетећ 1616. Ро Геши Маги Вегстапи«, а с друге стране чеоног листа: » Ргерза Бапаз еш ртеве 0, Оћјиго Маџе: Рађгоуеј а« 15) У Дубровнику имамо по библио-

1) Џ. А. Огтрку, Крлоки отчетв о ванллјихљ за границен (1895) стр. 15

15) Ради несташице пшисмена стављамо свугдје курсивно 4, гдја би према рукопасу »одило слово А

18) Рка. у Малој Браћи бр 228 На рукопису је јот запис „ОоПесј Еасп=:а! 50ос Ј.ех Фопо Сапопје Сеохгшц, е! ВЛаз:ј Кгакаит Машћаејогит“. Е

| 17) и 25) Рукописи у Малој браћи плод встим бројем.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 351

текама више преписа Дивковићеве пјесме »Плач блажене дивице Марле«. У једном препису с друге стране првог листа стоји биљешка: „“Окц рјезап Како зјјеФ! јургаујепи гае/з/ге/ зјоу шта шећил рашвенш ш Мпежећ па росеја змоећ Кеарила шивепохатећ = Капк Касгзбјапаки 5 штпозеш зал Чићоуштет та Мабе | Рлукомтећ 15 Јојазејак Њеда 5у: Егапдека Ртоу тате Вовпе Агећјептпле зегујазвев (+. (0. 1616 « 19), Споменућу још, да је год. 1796. поп Тома Иваповић штампао у Дубровнику књижицу; Пас В Маге Пјеме 15 сагибуви зјога а |абизка рмпезеп, пзшизссећ ! ропаргамјеп «3%), а констатујем чињеницу, да је та "пјесма прешла из књиге у народ и међу православне у Требињу=') и међу католике по свој околини дубровачкој и то поодавно“).

ж ж ж

Мислим, да је ово података доста, да из основе уништи и спомен »босанчице« и њена чеда »босанскохрватске ћирилице«, а не сметнимо с ума, ове црте искинуте су готово из тестамената учевних синова чувене републике св. Василија, што сад труну на гаршшту једне пропале српске величине.

Дубровник, августа 1904. _ Џетар М. Колендић |

19) Ркп Мал. Бр. бр. 834.

50) Једини примјерак ове нанродно ријетке књига нашао сам у Мал. Браћи под бр. 8:38.

21) Српске народне пјесме из Херцеговине (1866), стр. 329

за) Натао сам неколико стихова те народне пјесме у једном ркп. од г 18:11 у г Једварда Милославаћа.

СРИ 7

Дању се разлежу крпци веселога смеха и шаљивих досетака, којима се пропраћа какав успех, у неопаженом прикачивању > мимопролазећим, равних репова од дивљих 5 зверака; а пред ноћ и доцније дуго ноћу, хоре | се звуди дивних народних и уметничких мело-

дија, из груди вазда веселе и одушевљене омладине! /Кене п девојке, узајамно, праве својим другама и добрим пријатељицама посете преко целе недеље, те се госте и нишају на нишаљкама. за то удешеним, певајући и правећи шале и досетке од сваке руке. — Али последњи дан у седмици, сама недеља, то је тек изабрани дан за највеће уживање пи весеље!....

— Тога дана Прокупљани, и мушко и женско и старо, и младо, чине издет на омиљено им

-_ _ Бела недеља, у Прокупљу.

брдашце, Хисар, које се наднело над саму варош, са њене, југо-западне стране. На Хисару су развалине од старе тврђаве (римске), коју је по народном предању подигао отац девет Југовића — стари Југ Богдан — и у њој живео Ако им које године време учини пакост и не допусти излет на Хисар, веома им је жао и таку »белу недељу« и покладе не рачунају ни у шта. |

— Ове године, бела им је недеља била, каква се само пожелети може: дан ведар као кристал, тих и, што је реткост у ово доба године, топао, као да је априлски дан!... ( тога је ове године Хисар имао веома много својих посетилаца, па смо наравно и ми са породицом, били му гост од !— +), часа по подне.... -

= Нашој мети, врвело је што 'но кажу и мало пи велико, па чак и лакши боници, који се отимају. да не падну у постељу и тиме кушају своју животну