Босанска вила
_ 1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1904.
_ Стр. 852 “ моћ! пре нас; а много. их је било, који су непрестанце ва. нама долазили... А за што се толики свет на овај
дан пење на Хисарр! Ако тако питање поставите
мештаншну, одговориће вам лажонски: »па бела је недеља!« — До душе тај је одговор у неколико и тачан, — јер се на Хисару никад толико не може видети света, колико на тај дан, и ако им је увек
подједнако мио. — Колико је Прокупљанима омиљено
брдашце Хисар и место рођења. нека то посведочи
_и ова изрека њихова; која овако гласи: ; — „Ко трипут обиђе око Хисара и пије воде о реке. Топлице, тај бе лако не одваја од Прокупља!...
= ИМ нама се: ан, да је ова. изрека. на своме месту, = и ако би ко покушао, да са статистичким
подацима, ово још боље расветли, мислимо, да ова. · изрека, у колико се бар на мештане односи, остала постидна. А какав је поглед и шта се све са Хисара може видети, разуме се, кад је леп и чист дан, нека вам, драги читаоци, исприча г. Јова Миодраговић у својој Оагоркињи, а у чланку. Топлица;
· а ми ћемо вам сада испричати, шта посетиоци његови Рале ју овај дан.
+
_ _ Старци и бабе, ти представници прошлости, задихани пењући се уз Хисар = обманула их вар "успомена из млађаних лета и пуне снаге — чим се успну, траже згодно место, где ће сести-и одакле ће моћи посматрати све оно, што се око њих вбипа и што им је још ив раније прошлости у душу уписано, _и, кад га нађу, ту одмах и седају. Са свим је пој-
мљиво, да ретко кад заборављају попети чутуру; Ја вина, ја мученице, што пијући благотворно утиче, да се онај утрошак снаге учињен, док су се на брдо _
попели, брзо накнади и још више окрепи. — И даљи раг говор не излази из круга. проштиости...
== Људи у пуној мушкој. енази, као. правни представници садалшњости, воде разговоре (0) текућим
пословима; претресају дневне догађаје из унутратшње и спољашње политике; _ кретање у блиској будућности, тражећи ослонца, за. _ извршење смишљених планова, у прошлости и садашњости... _ Кад и кад добаце по коју. ваједљиву
1 ње. - 8. 1 1904
Много их и много беше дошло на Хисари.
не би "кров трсшен јабуку«; "неразумне деце,
смишљају планове за. рад. И.
Бр. 1 и 20.
шалу старцима, подсмевајући ам се, како су они пре со мало разумевања, неке и неке послове обављали. На што им они конзервативно и мало љутито од шале: - |
· = „Полако де, ос Би овома и вас, шта ћете »урадити«!.. _... Ми смо »бре радили < онако. како смо могли и умели, па. смо вас ов ранини | на. пут извели с |
— А шта ради омладина, та узданица. »на којој свет остаје > Она: не мирује: игра, пева, шета се шали се... паса и њихове друге по узрасту, сневају 0 будућности, о срећи у браку... Шипари пак, који пиштољче, који дугу »белгијанку«, пуни и пали, те овој свечаности даје, бар по лушњу, карактер оних старих српских скупова о оваким данима, — али на | жалост само са измењеним улогама! Место, да су пушке у рукама зрелих мужева, који ће; »етријељат и оне су у несигурним рукама, због чега свакога тренутка могу искренути "рђаве последице. Васпитање и државне – уредбе имају у томе погледу још пуне руке посла... |
— Кад се смири дан, а ноћ | неприметно почне. спуштати своја црна крила, Прокупље одједанпут затрепери у мору од светлости, као да се на стотине електричних сијалица одједном упали. домаћица, мештанка, са својом децом и
осталим
_ млађима, »срине« (почистиј ђубре ва средину дворишта, ако
га има, а ако нема дворишта, "онда. пзџесу сметљиште на улицу пред кућу. и ту запале. Тад тек
_ настане врашка писка и дрека деце: или прескачу преко "ватре,
или их старија браћа и сестре са. матером вијају, да их ухвате и нагараве гаро с изгорела. буњишта, — јер. то по њиховом веровазњу значи: да се шиме ови О тов4 од. вештица то разни
болештина-. Камо + га срећа, да. буњишта. почешће чисте и спаљују, што бе спалити може, па макар се и не
ТУДА деца НЕ
ЕЈ Е
То сам само запи исао спољашње утиске о »белој недела « у Прокупљу; а како се она. дочекује и ис=
праћа у самоме дому овдапињих мештана, — то. ћу
други пут изнети. — - Р Ст зеље учитељ.
СРПСКЕ. НАРОДНЕ УНОТВОРИНЕ.
Страдање и смрт Јован- беговице.
Руј % свијету зудо не бијаше,
о Што се Јово с љубом миловаше. Од милости бег-дерином зваше. Нико њима махни не бијаше, Пошље старе: Јованове мајке,
· Она-њима- вома мани била,
Џа Јовану сину говорила:
_>О мој сине беже, Јован беже, "Вашто тебе оженила мајка 2 Љуба ти се мамом помалила, Прско тебе гледа на другога, На другога за живота твога. |
_ Она ноћно по сокацим шеће,
Па је младу чаршијани љубе, Љуби ти је седам чаршијана, С тога немаш о срца евлада.“ "То Јовапу врло атор било, |
Па ево га љуби у одају: |
»Је л шетина вјерна љубо моја, Јел истина што ми на те кажур« —
То евака“