Босанска вила

Бр. 19. и 20.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904. -

Стр. 361

ми Кремановић; Марков град код Џрилипа; родољуб _

и оорац народни Симо Малић; највећа српска добротворка Мис Аделина Паулина Ирби; први » роевјетин« предеједник Ристо Х. Дамјановић. Слике су све нове и рађене су код првих и најбољих цинкорезаца, па пи ако су таке, ипак су изашле мало нејасне и тамне. Календар »Просвјета« препоручујемо еваком, (без шкаквог страха или прекора, јер је он, а и биће, можемо слободно рећи, најбољи календар за 1905. годину. Купујући календар >Просвјету« помоћи ћемо "српско друштво »Просвјету«, а тиме ћемо га осоколити да и у будуће издаје оваке народне књиге, које ће бити сваком од велике користи. Учитељи и свештеници треба да што више прошире у народ ову тако важну и корисну књигу. Увјерени смо да се нико неће кајити за новац што га да за овај календар. Он се може наручити у књижарници Јакова Х. Трифковића у Сарајеву, а цијена му је само 1 К ____Балскова прослава. У Загребу су 18. окт. о. г. прославили ђаци, Срби п Хрвати, двадесетогодишњицу књижевног рада хрватског приповједача г. Љубе Бабића — Ксавера Ђалског, приликом његовог педесетогодишњег рођендана. То вече на комерсу поздравио је Ђалског пспред Срба филозоф г. Душан Ђукић, на што је он. одговорио, захваљујући, између осталог: Наш спас лежи једино у хрватско-ерпском јединству. И ми му честитамо и желимо, да га Бог још дуго година поживи — Пошто желимо донијети слику и животопис г: Бабића, то молимо све пријатеље и његове и „Босанске Виле, да би нам у том помогли; а особито би се радовали, кад би који од браће Хрвата написао његову биографију, како бим читаоци Вилини могли упознати овог вриједног хрватског књижевника. | Свечани бројеви. У славу стогодишњице п крунисања краљевог изашао је свечани број »Нове Искре« са овим садржајем: Братском састанку о Стогодишњици п Крунисању, од Пере Ј. Одавића., Духу великог Карађорђа, пјесма од Ђ. Малетића. Деда„ивков мегдан, од Мих. (Сретеновића. Сабљи бесмртног вожда Карађорђа, пјесма од П. П. Његош, 0 имену Џикић капетана и његовој смрти, од Миленка Вукићевића Натпис на образ Карађорђа, пјесма Јована Хаџића. Црни Ђорђе у Пешти Чин крунисања, опис у Цркви. Спомени (уломак), пјесма Јована Суботића. Карађорђева ппема, од Миленка Вукићевића. Карађорђе у својим писмима, од С. Листићи (пјесме у прози), причице и импресије, од М. 1. пи —еки. Свечана престава, од М. 4. Борба за ослобођење 1804—-415. и наша лепа књижевност, _читано на свечаноме скупу Српске Књижевне Задруге, од Живојина Дачића. Слике су ове: Знаци краљевског достојанства; Мјесто код Орашца, на ком је уговорен устанак; Карађорђев топ. од ког је круна направљена; шрва Ларађорђева застава; Карађорђев огртач; Карађорђево оружје: Долазак пред цркву и крунисање, излазак из цркве; одлазак у двор; књегиња Милица и принцеза Јелена (Само нам је чудо, што су слике све тамне и нејасне. — Тако исто изашао је у свечаном руху и српској тробојници педагошко-књижевни лист »Учитељ« са сликом краљевом, Карађорђевом и првог министра просвјете у Србији Доситија Обрадовића. Пун је број одабране садржине од првих српских књижевника, но ми ћемо споменути само »Образованост у обновљеној српској држави«, од др. Војислава Бакића и „Аутономна права Архипелашких острва«, прилог објашњењу УШ. члана

"букурешког уговора, од Стојана Новаковића, И »Нова

Мекра« и »Учитељ« заслужују сваку препоруку, а радовали би се, кад би у нашим крајевима наишли па лијеп одзив претплатника.

Храмовска слава. Српска општина у Чечави код Тешња одржава тамошњу сриску школу већином добровољним прилозима. За то сваке године приреди по једну али двије забаве, од којих прилози буду у корист њихове сиромашне школе. Па и сад 27. септембра одржала је храмовску славу са лијепим програмом, у ком су биле четири пјесме за пјевање и двије декламације. У другом дијелу био је позоришни комад Ајдуци од Ј. Ст. Поповића, а престављали су га чечавески дилетанти. Оваким радом српска општина, чини двоструку корист, прво што вјежба ђаке и прикупља српску омладину око српске. школе, а друго што добровољним прилозима издржава српску школу, у којој се ставља темељ српском подмлатку. За то је дужан сваки Србин номоћи колико ко може оваку општину, која на такав вачин издржава српску школу. Добровољне прилоге прима г. Нићифор: Дучић, трговац у Теслиђу. -

Из занатлијског свијета. Српске занатлије у краљевини Србији одржале су у овој години 22. августа своју четврту редовну земаљску скупштину у Јагодини. = Скупштина је трајала два дана, а посијетило је скоро 1000, што занатлија, што еснафа и разних удружења из свију вароши, варошица па и из села, из цијеле земље. На овој скупштини занатлије су претресале своја занатлијска питања, и побољшања. У томе смислу донијета је и резолуција, којом траже од министра народне привреде и цијеле српске владе, да у првом сазиву скушштине изнесу на дневни ред занатлијско законодавство, јер сувременог закона о занатима немају; даље траже у резолуцији да се

· поред закоџа о радњама донесе закон и о занатским

школама, како би се занатлијска младеж образовала потребном: науком; траже да се законски установи пензијопи фонд занатлија за осигурање њихово и њихових породица. — Српске занатлије на овој скупштини протестовали су против давања повластица и фабрикација, нарочито странцима јер се увјерише, пе само запатлије, но и цио српски свијет, да давањем повластица и допуштањем, да се отварају фабрике п разне радионице заната, иду у опште на пропаст српског мајстора-занатлије. Један мајстор у свом говору рече: нека држава нареди да учитељ учи дјецу, поп пека попује, официр нека командује, а занатлија нека занат ради. — Скупштина је текла у највећем реду, што се види да су српске занатлије свјесне свога захтјева. Са збора је поздрављено Његово Величанство Краљ Петар [, а примљене су многе телеграфске честитке из цијеле земље, па и са стране. — Други дан у вече био је концерат са игранком у корист листа »Занатлијски савев« и касе мјесног занатлијског одбора. Овако се, браћо, ради, кад се мисли на будућност.

Јубиланска прослава. Српско-православна цркв.= школска општина у Тешњу приређује 24. октобра ове године сјајно славље свом пастиру и дугогодишњем предсједнику г. хаџи проти Илићу. Ове године честити старина навршује педесет година своје свештеничке службе, а каква је та служба била, најбоље показује ова прослава тешањског грађанства, што даје видљива знака и признања за његов рад Богу и народу. Прослава почиње 24. октобра у 10 часова са свечаном службом и благодарењем, за тим