Босанска вила
"тако и ове Арбесове грију човјека ТОвлИМ
у
' човјечанства,
"душе.
ПН 80
1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904.
__Б 19) с 20.
изашла већ четрнаеста. свеска: његових скупљених радова под именом »Силуети« (ЗИћошећу). У тој књизи су већином сјећања пишчева на позориште
или позоришне силуете, које на. човјека утичу са
неком привлачном чаробношћу.. Као обично успомене, дахом интимности и непосредкости. Арбес је као журналшета дуго стајао у тијесним односима са позориштем. а био је и драматург од 1976. све до 1879. г. Добро се упознао са позоришном литературом и особама, У тим својим позоришним успоменама Арбев се уставља на неким истакнутијим радницима чешке глуме. Све успомене, скупљене у овој књизи, изра= ђене су гишким слогом, који је пун богатих подроб-
ности занимљивих епизода и красних ошивса = су“
чим се увијек Арбес одликовао. Интимност и субјек= тивно обиљежје, са којим је Арбес те своје успомене изнио и испричао, подижу вриједност његовом дјелу. (0) овом плодном и симпатичном писцу каваћемо коју“
у "више, кад будемо мали пјелокунно. ПА његових
радова. Пољска књижевност. У Кракову је умро прошлога мјесеца у дубокој.
_ старости Карло Војковски. Тоје био књижевник на гласу. "и пошљедњи епигон оне плејаде пољских писаца, у којој
су били ухваћени представници пољског романтизма. Овај је књижевник рођен 1821. у Волињу, учио се најприје у Кијеву, па у Варшави, откуд је морао, због полштичких узрока са читавом легијом својих дру-= гова побјећи, "да избјегне казни. Од године 1846 ·
_потуца се као емигрант по Белгији и Швајцарској. Лутајући тако упознао се са земљаком и чувеним.
пољеким вјерским сањалицом, Андријом Товијавским
и утврдио је с њим сталне пријатељске везе. У
оданом пријатељству био је Војковски још и са Мипкијевићем и кнезом Картовеким. На ивици свога живота написао је књигу, у којој су изнијета, сјећања на те његове пријатеље;
значаја за литерарну историју пољску. Али он није успио да тај свој задњи рад потпуно доврши; у његовим посмртним радовима нађено је још много успомена,
издати као допуну његову дјелу. КОМ
2 Пе Х ==
Откриће споменика. пјесниљу Мицкијевићу. У поло= вини овога мјесеца откривен је у Лавову, на најсвечанији начин, споменик, великом пољском пјеснику Мицкијевићу. Ријетко је који народ одао толико почасти. свом велишкану, као што су то учинили Пољаци. При свечаности заступљен је био читав пољски народ, не само из Галиције и других аустријских провинција, него ш из руске и пруске Пољске. Сви већи градови послали су нарочита своја изасланства Ваступљена су била сва књижевна, просвјетна, умјетничка и новинарска друштва. Па школска дјеца учествовала су у овој народној слави, | бе
_ Француска. књижевност. -
О естетском вастилиаљу. Француски књижевник Воцззе] -Пезјеггез написао је дјело под натпивом
Глава] езчћендапе у ком говори о услузи естетике.
за васпитање. Писац жели, да љепота ностане идејал јер је идејал данас посве изгубљен. Осјећање_ је љепоте најсигурнији садржај људске Нашшв би морално васпитање морало бити
тај пошљедњи његов радноси натпис »Над гробом« ш без сумње бе имати.
које ће његови пријатељи уредити и
_ вадрузи«,
естетског. | карактера. То би се морало пости! ти вабиштањем. Данашње је васпитање код куће и у школи скроз интелектуалног карактера. Васпитава, се разум, иде се за знањем, док је душевни живот занемарен. Модерно би васпитање требало да одстрани овако једнострано паспитавање омладине. Оно би
"требало да развија у дјетету и младићу одушевљење
"ва љепотом, да његује његову фантазију, п ентувијавам за, лијеџим. То су основне мисли овог научењака, "у којима се садржи очита критика на данашњи метод васпитања са пренатрпаним научним материјалом, са кога омладина не доспијева да бе и васпшта. Са тога је'у сувременом друштву много научењака, “а мало ПРСА =
Стеванов.
ХЊИЖЕВНЕ та МУДРИ БИЉЕШНЕ,
Српски календари. Као сваке године, тако и ове_ дође нам први календар »Србобран« за год. 1909. (Ове године Србобран су уредили Светозар Приби_Ћевић п Јован Бањанин. Њима нека је хвала, што је изашао у онако сјајном руху; види се да су много
труда уложили. (Слика има у њему преко педесет, а
много их је из руско-јапанског рата, као и са краљева: _ крунисања. Дванаест година краси овај календар српску кубу, па нека му је сретна и ова тринаеста. Цијена је једна круна, а наручити се може код изда_вача: Српске штампарије у И Препродаваони добијају 38% рабата. —- -
"Други је Просвјета «, | народни календар за "од. 1905. уредио · Оветозар Ћоровић. Година | у Сре Карловцима, Српска ман. штампарија. Кален= дарски дио уредио је Лндрија. М. Матић. - Вабава и поука у овом је календару тако одабрана п примамљива, да се не може лахко прекинути " читање. Чим се сврши једно, одмах се отвара воља за друго, а и како неће, кад су у њему чланци, приче, шјесме ш поука, све од најбољих наших вњижевника. Ту одмах видите старог, српског књижевника Стојана Новаковића са чланком „Кнез Милош и турскофилска политика 1815 —16.. тод.« Ту је од пок. матрополита хаџи Саве Косано- _ _вића »Божић у Витлејему«, па »Христос воскресе», дивна прича Симе Матавуља И др. Миленко Веснић _ заступљен је са причом »Моја Драгица«, а и једин-
_ ствени српски приповједач Стеван Сремац: окитио
је календар са причом »' мрт цара Лазара«, па стародавних књига. Од пјесама шма двије и то: »Србинуг, од Драгутина Илића и »Ноћ под Острогом«, од
- Алексе Шантића. Од чувеног. географа др. Јована |
Цвијића чланак је »Упуства за проучавање села у Босни и Херцеговини«, а не мање су важни и ови поучни чланци: "»Прут је у снопу јак, а човјек у ољ 1 Аршинова: »„Шла да радимо са дјецом "нашом«, од Раде; »Шта чита наше женскиње Ре. Опо Милана; »0) болесним винима«, "календара је слика Карађорђева, а уз њу је од П. И. Његоша . »„Праху оца Србије«. Још их има двадесет, од којих ћемо споменути два велика добротвора друштва »Просвјете«; 1. Даша Савић из Сарајева, која - је поклонила кућу у вриједности 10.000 К; 2. Марија и Васо Јакшић из Дервенте, који су поклонили 20.000 К; ту ву још др. Змај Јован Јовановић, његова најновија и највјернија слика, Митрополит · Сава Ковановић, Споменик Стевану Сивђелићу, Паја
Марковић Адамов; велика српски добротвор Њубо-
уваженог,
од М. 1 ал челу |