Босанска вила

Бр. 19. и 20.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 859

- ХИОЈЕ | ВЕКА ДАЛЕ УРЕДНИЧКЕ ХРХИВЕ. 0д. Јована. „Грмића.

(Наставак).

14 Београд, 22. јула (то старом) 1893.

Штовани пријатељу !

Т. Хаџић шмао је доброту, да ми у недељу треко вемунске тошлав пошље телеграфском упутницом 50 фор. Из тога закључујем, да је ствар готова, јер он веровалино се претходно споравумео са тредеедником. Ја сам како Рама, таако и свима, који трито-могоше, да се ова моја ствар тако брзо триведе решењу, из свег грца благодаран. Не можете појмилти, колика ми је услуга с тим учињена.

Ја сам Ваше тисмо тримио. (но се мимоишло са мојим писмом, које сам Вам послао из Новог Сада. ЗКелио бит, да ми јавилав, 'ма и дописном картом, докле Ћетше се бавити, у Шиду, јер биг желио, ако ми буде могуће, да Вас а“ Драгутина тамо посетим. То би била веома згадна прилика, и да се видим са добрим Драгушином и да се с Бама о даљим појединостим ' равговорим, · марочилио због | исправака, које Ви наглашујете у Башем рефералиу И сбм сам = приликом превода на чешки = учинио некоје незнатније измене и исправке. Чешки је торевод готов ш истралипо сам га

"у Праг.

Извинилае, шлао Бам оволико досађујем, али много, веома много зависи од свестраног устежа ове моје ствари. 70 је за мене истински » Тепагритскк.

Примите срдачан тоздрав заједно са Драгутином

и његовом госпођом од | Вашег искреног

17. Ђорђевића Призренца.

МЕ Београд, 15. августа 1892. Поштовани тријалиељу!

Таман сам алпео, да Бам. одговорим на Вале тријалиељско писмо од 6. о. мј, а наступише познати Вам већ полилацчки догађаји, који су сваког изненадили и збунили. Ја колико да се човек издржава од активмог учешћа у нашим политимким- догађајима, итак они тојепу тојепу таако елементарно затвплтају све мислене“ људе, да се сваки тнстиктивно затита, а богма т забрине: штапа ће сад бити % Страсни партио= зани. којиг је овде као тлеве, наравно да на све тад гледају са свог специјалног гледишта. та су мли голиови, да »повољном обрту « френетички атлаудирају тла да са > неповољног обрта« дижу небо ти земљу, да све тијмбе окрену, само да стивари скрену у свој колссек. Она Гетеова изрека: политичка песма, гадна је тесма, важи на жалост у пуном смислу: речи. Сав наш јавни животи и рад стоји под непосредним утицајем нашиг несрешниг политаимкиг прилика пили травилније рећи, неприлика __Цео наш јавни живот, и књижевност, и тривреда, па чак по лични и породични одношаји стаојг тод утливом толиличкит догађаја, та не само тод упливом, но по правце растројавају.

(6 овим истина не мислим улазити у специјално оцењивање налшиг најновијил неочекивани толитичкиг догађаја, али не могу да се уздржим, а да не дам израза мишљењу, да код нас настутају озбиљни, веома озбиљни дани Ја држим да ће политичке расти _ доћи до вртунца, да Ће се повести једна безобаирна, (7 оата у првом реду лимна борба, и како се-»борци«

_ме не алаедне да тривалин,

на све стране оштире, све се бојим, да ће сад изаћи, (0 тпо тред вроту изаћи тилаање: шлиа Ће билпи од Србије % Водиће се, шлао мо реч, борба на нож, и нека милостиви _Бог не допусти, да се тај нож сјури посред срца налив отаџбине !

Разумећете дакле, тријатељу, да тод оваковим утисцима нисам могао одмаг да Бам одговорим. Ја сам се истина одрекао сваког учешћа у политици

| дневној ш. сву снагу, са којом располажем, трикупио

сам за рад у правцу опточетом са » Јасмином и Иреноме. То је сад утраво моје животно тишање. За ову зиму стремам отет мешлао слично, та сам се жив третао, да ми таруд и мука неоде у тартањ, да се не тзгуби у чолиланчком вашару, који сад наступа. Па онда, драги тријалељу, сад настају ш лимне нетријатности, Сад ће да «се »требројавају«: ко је с ким% А тошто ја немам ни мало воље, нити налазим за вредно, да ма с ким вучем за политички пајван, тао ми тред стоји веома нетријалина терстектива, да сви фрче на мене још више но до сад. Сад можете тредетавилии, себи, у каковом сам расположењу, марочилао још уз то налазећи, се у овакој материјалној невољи, као шлао се налазим!) Ви знате врло добро, да успе једног дела на позорници, покрај његове стварне вредности, зависи веома много од новинарске рекламе ти расположења, » јавног мнења« трема самој лично стам пиличевој. За мене је утраво животано тилпање, да, ове зиме изађем пред публику са новом конверзацијоном драмом. Ви сте сами осетили, са каковим се средствима нилтковске душе служиле. да ми угуше > Јасмину ш Шрену«. А шта, ће тпек насталиш код новог дела, кад из политичког иналта ни један од малаио тартлјскиг лисшоза не само да но: још оспе све могуће грдње, сам, да ми натакостиг)! Можете, дакле разумети, у каковом се душевном расположењу налазим, а међу тим ваља радшти пи ваља се бринути за »вездејши« живота!

#12 чудилив се, дакле ни мало, да Вам и то пријему Вашег другог писма тек данав одговарам. Ваља да се то нашем тослу објаснимо.

(Наставиће се).

СЛОВЕЧОКА И СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ,

Чешка вњижевност.

У најплодније и најизразитије чешке литерарне послепике долази Јакуб Арбес. Овај књижевник већ је проживио младост и зреле године и доспио је у ону фазу живота, из које се природно сплави у гроб. У животу своме много је пострадао због материјалне оскудице. Ако се људска снага мјери по том колико човјек може издржати тешкоћа и невоља, онда и Арбеса можемо убрајати међу оне ријетке, снажне духове, које тешкоће живота тако олако не ломе пи не обарају.

За Арбеса рекао је његов друг по занату Неруда, да је велики психолог. И доиста Арбес је као ријетко ко умио открити многе стране у души човјечијој, које око обичних људи никад није у стању опазити.

Арбес је уважен код Чеха и он има своју пуоблику, која га чита и диви му се. У пошљедњим годинама он је, да би доскочио тешкој оскудици, која га је притисла била, почео сам да издаје своја цјелокупна дјела. Шублика га је у том помогла, Сад је