Босанска вила

Бр. 19. и 20.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 363

по писцима, 6. Преглед листа од 1879. —1908. закључног 7. Биографеки дио и 8. Читула. Књига је велика 88 табака велике осмине. Други је додатак: Географија балканскога полуострва, књига [. Војна географија Бугарске и Источне Румелије по разним изворима израдио Миливој Ј. Николајевић, ђенерал штабни потпуковник у пензији. Трећи је додатак: Карта Јужне Манџурије.

Прослава тридесетогодишњице. На Митров-дан, 26 окт о. г. прославио је г. Стеван Ћурчић, власник и директор »Београдских Новина« и предсједник Српског Новинарског Удружења на молбу и жељу својих пријатеља тридесетогодишњицу свога нови нарског рада сасвим у тишини. Он је 1874. године покренуо у Бечу први српски илустровани лист »Орбадију«, иза тога је уређивао »Српске Новине«, »Београдски Дневнике, »Народни Дневник« и сада »Београдске Новине«. Заиста ријетка прослава код српских журналиста; а ми му желимо да јопт дуго послужи српској јавној ријечи као добар и искусан радник на њеном пољу. — Х –—

Народна библиотека у Нишу. У Нишу је основана народна библиотека, која је била отворена у септембру, а до 7. октобра имала је 700 посјетилаца, који су прочитали 1700 свезака. Ова библиотека до сад има свега 22700 дјела у 5000 свезака, а од тих је 1191 дјело у 8188 свеске добила на поклон од писаца и пријатеља просвјете и српске књиге. Ова је установа тако корисна и добра, а тако се мало уводи, да ево код нас у Босни и Херцеговини нема ни једне таке »Народне библиотеке«, а Сарајево чак ни читаонице. Пренимо се из мртвила п почнимо и ми радишти на народпој просвјети! = 2 —

Змај у чешком преводу. Јогавкку Ргећед =орган свесловенски, који излази у Прагу, донио је у пошљедњем броју на првом мјесту под натписом из »Српске појезије« неколико пјесама из »Ђулића увеока« од нашега Змаја у преводу Јана Худеца. Преведено је шест шјесама. Јан Худец већ више година преводи разне ствари од српских писаца на чешки језик. Он је обогатио чешку књижевност и са преводом >Горског Вијенца«. Ми се радујемо, што се Чеси упозлају са српском књижевношћу и захваљујемо г. Јану Худецу, што је он сам знатно допринио својим трудом, да се чешка читалачка публика упозна са виднијим представницима српске књиге.

"Змај у руском преводу. У октобарској свесци часописа »Славанскја извбвети« изишле су неколике пјесме нашега Змаја у преводу Сергија Штајна, а на крају има библиографија, у којој су побројана сва дјела и сви руски писци, који су, или писали о Змају, или су преводили на руски језик Змајева дјела. Даље у овој свесци изишао је и један овећи и симпатичан чланак из пера П. Куловскога под именом: »Крунисање српскога краља п јубилеј препорођене Србије«. У том чланку у главном је пропричана историја српска за вријеме Немањића, српског страдања под Турцима, устанка против дахија и образовања нове српске државе. Из читавог чланка види се да писац познаје српски народ, па с љубави пише о њему. Драго нам је што се браћа Руси овако интересују за Србе и српску књижевност.

Основни проблеми филозофије. Др. Бошко Петровић, професор на сарајевској великој гимназији дао је у штампу другу свеску »Основни проблеми филозофије«. Књига ће бити готова крајем ове године.

Српско Анадемско Књижевно друштво „Србадија“ у Грацу. На својој скупштини од 22. октобра. 1904. године конетитуисало се ово друшво овако: предсједник: Васа Бикар, техничар; подпресједник: Павле Штајнлехнер, мед.; [. тајник: Феодор Јовичић, мед: ||. тајник: Вукан Каблар, правник; благајник: Никола Блатојевић, мед.; књижничар: Милан Цвејић, техничар ; ревизори: Светислав Крчединац, мед. Душан Петровић, мед. пи Радосав Катанић, мед.

Талијан о Србији. У угледном талијанском часопиву „Хпоуа Атојоста“ (свеске од 16. септ. и |. окт. 0, Г.) изашао је под натписом: »Међу Јужним Словенима«, путопис Гвида Кора. Овај се пут писац бави само Србијом, а лани је изнио опис свога путовања кроз Хрватску и Олавонију. У путопису говори писац 0 политичком положају и важности ' Србије, износи нам историју Србије и т.д. Као установе, које би могле послужити и Италији за углед, истиче Кора географски кабинет Велике Школе и биоградску болницу. — П. М. —

Дописнице за честитање. Српска књижарница Јакова Х. Трифковића израдила је и ове године дописнице са ликом ев. Николе и Христова рождества Те су карте врло згодне за честитање крсне славе и свијетлог Христовог празника, те их сваком Србину најтоплије препоручујемо. Цијена.је по комаду бојадисане 10 х., а небојадисане 8 х., а 100 ком. бојадисаних 6 К, а небојадисаних 450.

Распис за награду из задужбине Николе Ј. Маринковића. Српска Краљевска Академија расписала је стјечај за награду из задужбине Николе Ј. Маринковића. Награду ће добити: одличан појетски спис

218 моралном и патристском тенденцијом, написан

чистим врпским језиком, а лијепог слога и садржаја. Награда -је 950 динара у злату; а њоме ће се наградити два списа и то по њиховој величини и вриједности, или један, али у случају, да буде нешто врло лијепо. Награду могу добити рукописни, ап штампани списи, који нијесу штамлани прије 1908. године. Пошљедњи рок, докле ће се примати списи јесте |. маја 1905. и то са именом писца или без њега, али се послије одлуке може јавити. Награђени су списи својина писца, но на сваком штампаном примјерку мора стајати, да је награђено из задужбине Николе Ј. Маринковића.

Универзитет у Биограду. Министар просвјете и црквених послова у Србији спремио је предлог скупштини, да се Велика Школа подигне на ступањ универзитета (свенаучишта). Ако предлог од народног представништва буде примљен, Србија ће добити свој највити научни и просвјетни завод, и тако ће се остварити она топла жеља, коју одавно носе у својим грудима многи родољубиви Срби. —

Одлиновани Хрвати. При затварању Југословенске Изложое краљ Џетар је одликовао многе хрватске умјетнике п књижевнике. Тако су одликовави орденом св. Саве Ш. степена: управитељ хрв. народног музеја др. Ј. Брупшмид, приповједач Љуба БабићЂалеки и сликар Рудолф Валдец; орденом св. Саве ТУ, степена: књижевник др. Дежман, сликари Бела Чикош, Уричић, Роберт Франгеш, Ото Ивековић и Медовић, за тим књижевници: Миховил Николић, др. Видрић и Ф. Ковачевић; на пошљетку добише сликари: Ј. Њужан и Ј. Бауер исти орден У. степена. Дакле свега је одликовано четрнаест хрватских књижевника п умјетника. Честитамо! = 2 —