Босанска вила

_ лазећи преко свиле пришао је светим дверима мо

__том,

ме ~ 6 еј ва ејаје

= Бр. 23. по. =

Ђорђе пи краљевић Александар, а до ових министри,

свита и остали великодостојници и грађанство. Одмах је отпочела свечана архијерејска служба, која је Боже ми прости — прилично дуго трајала. Чинодејствовао је Митрополит Инокентије са чатири вла-

дике, 12 свештеника и два ђакона. По свршетку ли-

тургије пришао је краљу Петру епископ Димитрије и позвао га олтару на миропомазање.. Од престола до олтара била је прострта свилена чоха. Краљ пре-

пошто је целивао крст, митрополит је приступио церемонији. Најпре је помавао краља светим миром по

челу, ва тим по образу, по грудима па по рукама,

изговарајући непрестано: »Печат дара духа свјатаго«. После тога извршене су још прикладне молитве, а "затим је митрополит са олтара поздравио са кратким али дирљивим говором миропомазаног краља.

| Изишавши из цркве краљ под круном и плашса. скиптром п шаром у рукама, упутио се павиљону, подигнутом на пољани испред манастира, где су му војска, корпорације и народ одали почаст. Тада се краљ, после малог одмора а уз исту пратњу и весеље, вратио у Краљево.

У подне је био, у част и славу краљева миро-

помазања, велики свечани ручак у ратарској школи. Сем министара, митрополита и осталих великодостојника био је велик број трађана и разних представ-

;усија у српском устанку за ослобођење обећа Србима помоћ. Наскоро за тим дође нешто јуначке руске војске под

заповједништвом грофа Цуката и сједини

се са српском војском, те освоји Неготин

и Брзу Паланку. Турска употреби сву своју силу да устанак угуши, Она је дигла на Србију не само Србе-Мухамеданце, него п Србе православне и римокатоличке вјере. Тако је на Србију ишла силна- војска и то од Ниша 30.000, а од Босне на Дрину 40.000 војника. У овој босанској војсци

било је до 1000 Срба православне вјере. Ево шта о томе походу прича покојни Илија Старовић из Самобора у Гацку, који је био у томе ограшју,

»Када Кара-Ђорђе зарати са Турцима, па се и сам Султан виђе у невољи, издаде ферман да свак иде на Раца и ко се крсти и ко клања, па и ми Херцеговци. Ко не пође, судиће му се као и Рацу, јер сам Султан хоће да се освједочи о вјерност своје раје. Херцеговци се посавјетују међу се. Кнезови поработе · хиљаду пугилка, па замоло _кнеза Јована Зимоњића, који бијаше већ прије шшао у Стамбогл,

"1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

ода он поведе ту војску на Раца,

добити.

Стр. 429

вика, На ручку је краљ држао врло лепу и значајну вдравицу, а за њим су говорили митрополит и Миленко Веснић, истичући ово миропомазање као један велики историјски и црквени чин.

Истог дана у вече Краљево је било величанствено расветљено, а народ одушевљен и почашћен од варошке општине, веселио се и забављао до касне ноћи, Док се народ тако веселио по улицама и крчмама, у »Хотел Паризу« краљевска свита беше прпредала забаву са игранком. На забави су били принчеви, министри и цела свита краљева. Престолонаследник Ђорђе и краљевић Александар хватали су се у коло, што је још више раздрагало присутне

и увеличало забаву.

Сутра дан је краљ са целом пратњом отпутовао из Краљева ув велике овације и поздраве од стране Краљевчана. Џутем до Крагујевца подигнути су на

"више места, нарочити киоски, где се краљ одмарао.

У Крагујевцу је краљ присутвовао коњичким тркама, а у 6 часова у вече, истог дана, кренуо се дворским возом за Београд. = Благодарећи великој пажњи краљева секретара др. Јаше Иенадовића и ми смо новинарски извештачи на овом путу, пошли из Крагујевца истим возом. Било је од прилике 9:/, сати у вече, кад је вов ушао у београдску станицу. Београд, септембра 1904. | Душан Синобад.

а лЕ при опеједању Лознице.

— По причању пок. Илије Старовића из Гацка. —

као први и најпаметнији кнез у Херцеговини у томе вакту. Јован

се прими главарства. Тако се војска искупи и крену-

смо преко Босне, па на Дрину. Ту нас зауставе у логор некаква Али-паше. Џагпа нас прими баш лијепо, даде нам тајин и остало што нам требаше, па нас намјести таман уз Дрину. Ту смо се; утанчили и стајасмо дуље времена. Наш војвода Јован Зимоњић ишао би по дану у паше на еглен, а по ноћи бисмо се састајали са Србима. Они би нам“ долазили на рочиште у чуновима и донос ли нам ракије, духана и остало што нам требаше, а у Турака не могосмо Јован се договарао са Србима, шта ћеш како ће, и гдје би се најлакше разбила турска војска. Једном сам слушао својим ушима, када им Јован

рече, да Турци још нијесу спремни, јер им се муимат

премакао, па плаћају кољску дуду по пет гроша, него нека се Раци без страха спремају и утврђују. Раци мољаху Јована да им буде на руци, а Јован им то обећа, пошто се посавјетује с некијем год нас.

Када се Турци спрелипие, Али-паша позва себи

Јовапа, а ја пођох с њиме као његов каваз. Јоваш