Босанска вила
– е 480
"са пешто турске“ војске, ударити. Шијаци 6 биће белаја«. Турска се војска стреми ;
и са једне
"м завика пуцајј а ми осусмо плотуне преко Шијака | У то 1007 п Турци почеше · бјежати,
1906 7 ВИЛА и |
_— – 7 и 94.
је с пашом нешто подуже разговарао Кад изађе. од > јен Илија! уредио сам о пашом, да ми останемо уз Дрину. а остали ће Турци сјутра.
паге, па кренусмо у наш логор, рече ми:
на Ловишцу и биће крвав "бој Ако буду
пи крену, а прађосмо и ми ближе Дрини. Јован се
те нођи с Рацима нешто договарао. Кад. би сојутра,
заметну се крвав бој Јован узјаха на свога Галеша главице посматраше бој. нешто бијаше узвртио коња тамо, амо, док истом из неке шуме заграјаше Шијаци! Јован долеће нама
_ ужасно потучени, "Војска се равметпу,
"куће и арчио оно мало пара,
У неко доба.
- Дрину и т њој се давити. и нат се логор разбјежжа, |
па удри у пљачку на све стране, јер Турци бијаху те ти баш лијепо шићарисмо; па п ми се вралисмо у Гацко.
На растанку рече ми Јован, вапињући ноктом за 8у6.
» Чтујеш), видио«.
Илија! пуго уб не суб. "Ја га послушах,
Што видио, не па сам мирно сједио код
"што стекох на Дрини. " Фојница, код Гацка. Тома А. Братић.
Стамбол == Наракрад; ваклг — вријеме: тајин — храна: еглен
— - разговој); муимат — војна спрема; кољска дуда = колски“ пут;
каваа а: Па "белај — јад ава = ваздух; шићар = бб
_ у аву-
(4
Нил" су ради Турци изјелице,
па на
риба = трошити. 4:
СРПСКЕ НАРОДНЕ. УПОТВОРИВЕ |
_ Почетак буне против. 5 | –
И оте мили Чуда великога! _ | „Кад се ћаше по земљи Србији,
Ло- Србији земљи да преврне И да друга постане судија, Ту кнезови нису ради кавзи,
__Ал. је рада сиротиња раја, _ Која глоба давати не може,
Ни трпити Турекога зулума; 'И ради су. Божји угодна,
Јер је крвца из земље проврела,. – Мула Јусуф велики дахија,
| Земан догт'о, ваља. _војевати,
Ва крст часни. крвцу ПЦ
__Сваки своје да покај стај Небом свеци сташе. гпојенала – "И прилике различне метати
_ Биш Србије по "небу ведроме: | Баку прву прилику. вргоше:
Од Трипуна до светога Ђурђа
_ Сваку ноћцу мјесец. се ваташе, · Да се Србљи на оружје дижу, 8 ве | 505 љи о не смједоше. | угоше прилику: од пгабнна ој Димитрова. дана Све барјаци крвави | лоше - Вицг Србије по небу ведроме, | · Да се Србљи на оружје дижу. __ Ал се Србљи дигнут не смједоше. | Трећу свеци вргоше прилику: Гром затрми на светога Саву _ У сред зиме, кад му врјеме није, Сину муља на часне вериге, Потресе се земља од 'петока..
Да се Србљи на оружје дижу,
Ал' се Србљи дигвут не смједоше. _
А четврту вргоше прилику:
Вит (Србије на небу ведроме Ухвати се сунце у прољеће, У прољеће на светог Трипуна, |
· Један данан три пута се хвата, _А три пута игра на истоку, - | гледају Турци Бијограци, И из града сви седам дахија: -
_ Пета и Кучук Алија, И два брата, два Фочића м ада, "Мехмед ага п ш њиме Мус-ага:
Дервитт- ага град ЕЈ ташиџија, | (тај рад. Фочо кој стотине љета, Све Полом се састало. 1
Е оне, а 11. лике- · гледе: » Ала кардаш! Чудтијех прилика!
„Оно, јолдаш, по нас добро није«. А од јада сви седам. а –
0 Е
Тавор а пзнесоше, | На врх куле вргоше а У тепсију звјезде похваташе, Да гледају небеско пришт – Што ће њима бити до пошљетка. Око те се састане дахије, _ _ Над. тепсијом лице 'огледаште:
- Кад дахије лице. окледаше, · Све дахије очима !
пиђеше,
Ни на једном главо не. бајаше, Кад то виђе све седам дахија, Потегоше - напак од челика, 16 разбите од стакла тепсију, | Бацип е је низ бијелу кулу,
__Пог је Српеко погину __ „Ми смо“ онда царство. задобили,
_ „Већ све Мурат уз
">Онда себи везире_ дозива: А браћо, · лале и с везира
>
"Низ бијелу кулу у Дунаво, | Од тепсије нек потрошка нема. Па од јада сви седам дахија.
Пошетатше брижни, невесели | Низ Небојшу кулу Јакшиљћеву,
Одшеташе у каву велику,
Пак сједоше по кави великој, "Све сједоше један до другога, "Старца. Фочу вргли у зачеље, Бијела му рада до појаса.
_ Пак повика све селам дахија: »К нама бруке, хоџе и "ванзи!
_„Понесште књиге инџијеле,
>Те гледајте, што нам књиге. кажу »Штоће нама. бити допошљет ка“.
· Потекоше хоџе пи јвапви, _ о _
Донесоше књиге инџијеле; Књиге гледе, грозне сузе роне, _ _ Дахијама овако говоре: Бе
1 рци, браћа, све седам дахија! |
о Вако_ нама инџијели кажу:
| „Кад. бу наке бивале прилике. __ »Виш'. Србије. по небу ведроме _ о» БЕ' од онда пет стотин година,
ло царетво,
И два влашка. цара. погубили:
" >Константина на сред. Цариграда
»Украј Шарца, украј воде ладне, И Лазара па пољу Косову: - == » Милош убио за Лазу. Мурата,
» Ал' га добро ! Милош не дотуче; животу бјеше, „Док ми српско дарство освојтомо