Босанска вила

Стр 489

»А он на ме очима стријеља:

» „Мемед-ага! зар ћеш је бројити

»>Та ја сам је једном избројио;« „А ја више бројити не смијем,

»Већ порезу украј себе бацим,

» Једва чекам да се скине б'једа,

»Јер не могу да. гледам у њега;

»(н је паша, а ја сам субаша..

»Док погубим кнеза Грбовића » Ив лијепа села Мартишића, | "»()н је паша, а ја сам субаша. »Док погубим и Алексу кнеза

»[в лијепа. села Бранковине,

» || Јакова брата Алексипа: Цар и ћесар кад се завадише, _»Под Бссара обрштери бише, | носиште од злата кашкете,

» Поптјевише све Турске паланке, »Поробтов ватром попалише, „Цар и бесар кад мир учинише, »А они се цару предадоше,

" „ИН код цара кнезови посташе,

»Многе Турке цару опадоше,

"» Седам наша што су омаднули,

»Опаднули па их поморили, »Они паше, а ми смо субаше.

»( Богатића Мартиновић Лазу, > Он је паша, а ја сам субаша. » Док погубим кнеза Поцерскога, __ С Метковића Ружичић-Мијајла. | - би је паша, а ја сам субатша.

> Док запалим Рачу у крај Дрине,

»И погуби Апи-Мелентија,

»Кој је ишо преко мора 'еињег,

»Те је влашку бабу полазио,

» Па се узгред у Стамбол овратио, _ »И од цара ферман излагао -

»ба стотину жутијех дуката,

»Да Власима ботомољу гради,

»Да је гради за седам година,

»Начпиш је за родину дана,

· Ево има шест година дана

_ »Како зида покрај цркве куле;

»А у куле набавља пебану

»П по мраку топове привлачи; »Видиш, јолдаш, да се нечем нада »Па Бем: онда заћи кроз нахије, „Те псјећи све српске кметове. »Како би вам раја додијала о« (све дахије на ноге екочште, · : Мемед-аги сви се поклонише:

»Фала јолдаш Фочић | Мемед-ага!

»Твоја памет пашовати може, »Ми ћемо те пашом учинити,

»Два посјеци, четири одоше, __ »Онш ће вам куће попалити,.

"»Пебилимиуз _>»Јера наше дуго бшти не Бе.

"А за њиме остале дахије,

"На дукате. покулитте војску, | Њих четири велике дахије: Атанлија и Кучук- Алија, _ Муста- Ју вуф, Фочић Мемед-ага, _

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

»Тебе ћемо свагђе послушати «

Старац Фочо поче говорити:

»Нуто момка! и нуто памети!

»6б којом р јечи на пашалук сједе!

»Узми синко Фочић- Мемед-ага, "»Узми сламе у бијелу руку,

» Мани сламом преко ватре живе: „Ил ћеш ватру са тим угавити,

»Или ћеш је већма распалити о

»Ви можете, и Бог вам је дао,

__»Таку силну покупити војску,

>» поћ' ће те синко кров нахије;

"Једног кнеза. преварит можете. И на вјеру њега домамити; | »Своју ћете вјеру пзрубити,

»Једног посјећ' а два бе утећи јећ а. утећи,

»Ви дахије од њих изгинути. »Ал ви тако немојте радити, · „Него мене старца послушајте: »Ја сам глед'о у пашем ивтшиту,

· Ово нашле дуго бити не Бе

»Него ће се пром јенити царство, »Већ се, синко, подобрите раји;

__ »Од харача раји отпустите, »Док погубим кнеза Тавнавскога,. - »Ив Љутица Станка обор-кнеза;

»Нек је харач к'о што Мурат рече: »Прођите се глоба и пореза; »(0) кнезовима ви се побратите;

_»Кнезовима ате поклањајте,

»Кметовима осредње парише, > С поповима у дослуку будте, њих преживљели,

»А што ће вам више пусто блато »Да мељете шајест не можете. «

"Ал' говори Фочић Мемед-ага | » Мој бабајко не слушам те стари, «о

"То иарече, а на ноге скочи,

Пак на граду бацише топове,

На четверо раздјелише војску,

Њи' четири, ко четири брата,

"Пак на граду отворише врата, И одоше е војском по тефтишуКров њихових седамн ест нахија.

Првог српског кнеза преварише:

Домамише кнеза Палалију“ И у Гроцкој њега погубише; И Станоја кнеза пз Зеока. Преварише, па га погубише

-У РАТОВЕ двору бијеломе

Бр. 28. п 24.

Превариште Марка Чарапића, Преварише, па га погубише;

И Гагића Јанка буљубашу

Из Болеча села, маленога;

_ Погубише кнеза | Теофана

Из Орашја. (Смедеревске наје; _ Па. и кпеза Петра из Ресаве, Преварише Мату буљубашу

Из Липовца близу Крагујевца, Те и њега млада погубише. Моравцима цркви допадоше; —

Исту Адп-Ђеру погубише,

_А Рувима у град опремише, И у граду њега погубише. Мемед-ага у Ваљево дође: Грбовић се бјеше објетио, |

_Па Грбовић на страну тобјеее,

А дође му обор-кнез Алекса,

_ И дође му Бирчанин Илија, " Обојицу вата Меметгага,

Бијеле им савезао руке,

Па их вади на мост Колубари; А кад виђе обор-кнез Алекса,. _ Да ће Турци оба погубити,

Тад; он рече Фочић Мехмед-ари:

» Господару Фочић Мехмед-ага! »Поклони ми живот на мејдану,

_»Ево теби шебет кеса блага « Мемед-ага говори Алекси:

»Не могу те Алекса, пустити, »Да ми дадеш и сто кеса блага, « Ал бесједи Бирчанин Илија: „Господару Фочић-Мемед ага! » Ево теби и сто кеса блага,

- „Поклони ми живот на мејд ану.« Вели њему. Фочић- Мемед-ага:

| „Не будали, Бирчатин- Илија!

»Ко би горског упустио вука. « Мемед-ага' викну на џелата,

Е Пелат. трже сабљу испод скута,

Те Илији одсијече главу;

А Алекса сједе на Бупрају, | ПА овако поче говорити:

»Бог убло. сваког Ришћанина, | >» Који држи вјеру У Турчину! »Ах Јакове, мој. рођени брате!

»Ти не држи вјере у При а,

„Бес удевиш, удри се с Турцима. « Још Алекса говорити шћаше, Али џелат говоришт не даде, "руже сабљу. одејече му главу.

"Када до два кпеза погибоше "На Буприји на сред Колубаре:

Кнез Алекса, Бирчанин Илија;

Апи-Рувим на сред Биограда,

Једног дана, а једнога часа;