Босанска вила

Ва

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 77

Српска читаоница у Доугласу. Американски српски листови јављају да је скоро основана српска читаоница у Доугласу (Аласка у Америци). У томе мјесту има 1500 Орба радника, највише из Црне Горе, Херцеговине и Далмације. Та шака вриједних људи подигли су српску православну цркву, основали два српска друштва им, ето сада, трећу читаоницу. На њих би се многи Срби могли угледати и на овим странама.

Лијепа књига. Из #38. књиге »Годишњице Николе Чупића« засебно је оштампана књига, која носи натпис: »Једно љето четовања,« истински и врло ванимљиви догађаји из живота једне историјске чете, новијег доба. То је писао Ристо Т. Пророковић, родом из Невесиња. Дјело је награђено од те задужбине са 500 дин. Велико је 6:/, табака велике осмине. Цијена само динар, или круна. Ма да књигу не добисмо, ипак је можемо најтоплије препоручити.

Како Французи омиле позориште. У Паризу је обичај код позоришних управа да дају забрањене комаде, чим опазе да се позориште мање посјећује. Тиме се надражи публика и посјета поново ојача. Тако су скоро давали у париском »Водвиљ позоришту« нов комад »Декаденција,« од Гинона. Тај је комад три године био забрањиван. У њему се износи пропаст модерне аристокрације због лакомислености, раскалашности и неизображења. Такав комад био би добар и за нашу позорницу.

Прослава стогодишњице устанка у Шапцу. Шабачка гимназија није изостала иза осталих просвјетних завода и друштава у прослави стогодишњице српског устанка. Тако је на Тодорову суботу ове године одржао предавање у гимназијској дворани професор Тодор Радивојевић. Говорио је о узроцима, почетку и значају првог устанка. Гимназијски хор отпјевао је пјесму »Домовина.«

Десетогодишњица Чувена руска пјевачица гђа Валентина Ивановна Куза прославила је 7. фебруара десетогодишњицу ступања у Маријинско позориште. Прослава је била врло сјајна. А колико је вриједна и чувена та умјетница види се по томе, што је у седмој години глумовања добила поклон од управе од 12.000 рубаља, или 36.000 круна. Живила!

Годишњица Николе Чупића. Наштампана је и може се добити у свима књижарницама: Годишњица Николе Чупића књига ХХШ. У њој су ови чланци: 1. Кратак преглед имовинских облика у старој српској држави, од проф. Миленка Вукићевића; 2. О историји Црне Горе црногорског митрополита Василија Петровића, од проф. Јована Н. Томића; 8. Најмлађи круг народних пјесама, од проф. Андре Гавриловића; 4. Географско-историјске слике из краљевине Србије (УТ. Каменички бој с једним крокијем и пет слика; УП. Соко бања и околина с једним крокијем п четири слике; УШ. Малајнички бој с крокијем и 1Х. Неготин и Хајдук Вељко с крокијем и једном сликом), од ђенерала Јована Мишковића; 5. Доситије у Трету 1802.—1806., од проф. Андре Гавриловића; 6. Једно љето четовања, од Ристе Т. Пророковића. Књига износи 870 страна. Цијена јој је 2 динара. Књижарима рабат 30% за готов новац.

Нова Матавуљева драма. Чувени српски књижевник Симо Матавуљ написао је до сада два поворишна. дјела. Прво дјело зове се »Вавјет,« коме је

грађа узета из друштвеног и политичног живота Срба у Приморју. Друго дјело сад је предао биоградском позоришту. То је драма »На слави« црпљена из биоградског живота. Обадва су комада добро израђена.

Молитвеник. Књижарница Пахера и Кисића у Мостару издала, је »Православни молитвеник,« од дра Никодима Милаша. Два су издања овога »Молитвеника.« Једно је на финој хартији, увезано у скупоцјене корице и стаје 60 круна. Друго је на обичној хартији и увезано у обичне корице, а стаје само 1:20 кр. Џовев може бити и између та два повеза, мало скупљи од најобичнијега и то постепено, до најскупљега.

Још један српски дјечији лист. У Вршцу се покреће нов српски дјечији лист, који ће се звати »Полет.« Он ће излазити један пут мјесечно, а можда, и двапут. Намијењен је старијој младежи, гдје ће моћи да окушају своје паро почетници. Ко ће га издавати и уређивати не каже се, а ми опет велимо да је сувише покретати таки лист код Чика Јовиног »Невена,« који је и за малу и за велику дјецу. Зашто тијем само сметати »Невену,« кад са »Полетом« нити ће омладина добити што вриједно, нити се српска књига користити.

Коментари јеванђељу. Гласовити српски књижевнин г. Чеда Мијатовић превео је с енглеског »Коментаре јеванђељу« од Давида Греуна. Превод је штампан у Новом Саду у штампарији Ђорђа Ивковића. Књигу је издао покојни Франсис Макензије, велики пријатељ српског народа, који је даровао земљиште за цркву и богословију св. Саве. Дјело је скраћено у преводу, написано учено и разумљиво. У њему одсијава ведрина здравог разума. Да смо добили књигу, проговорили би о њој п коју више.

Српско трговачко удружење. У Новом Саду основано је и протоколисано Српско Трговачко Удружење. Његов је задатак: ). да пружи прилике српској трговачкој и занатлијској омладини, да се у својим струкама практично и напредно изобрази; 2. да даје тачне информације о фирмама и личностима; 3. да изналави најбоље изворе за набављање сваковрсне робе; 4. да посредује при намјештању разноврсног помоћног особља; 5. да иде на руку својим члановима да отварају радње, гдје би имали изгледа за напредовање; 6. стараће се, да се што способнија српска дјеца одају на трговину и занате; 7. да издаје стручне и популарне књиге из области привреде, трговине, занатства и индустрије; 8. да нађе зараде невино пострадалим српским трговцима и занатлијама; 9. да се оснује пензиони фонд за српске привреднике, трговце и занатлије; 10. да се заступају у јавности интереси српске трговине, занатства и привреде у опште, путем свога листа »Трговачких Новина.« Ето лијепа примјера, да се све може, само кад се хоће. И ми овамо требали би створити слично овоме занатлијскотрговачко удружење, ако смо ради да нас други не поплаве.

Максим Горки о себи. Када је овога генијалног писца издавач његова дјела запитао за његов животопис, он записа ово: 1878. био сам кројачки шегрт, 1879. шегрт код собњег молера, 1880. паракувар на броду, 1884. агент, 1885. пекар, 1886. пекар у путничкој глумачкој дружини, 1887. продавач јабука на улицама, 1888. кандидат за самоубиство, 1890. адвокатски писар, 1891. пјешачки путник по Русији а 1892. писац првога романа.