Босанска вила
Стр. 76
_ 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Бр. 4.
У Бесграду, 9. марта 1987. Драги господине !
Ви сте таако љубавни те ми нетрестано шаљете Вал добро уређивани лист. Овим таога сваком триликом указујете лету пажњу мојој лиммости. (О тршлогом, који Вам шаљем данашњом поштом, желим утаврдилпм тае малце добре свезе. а томе смо много гатвални налтм одличним тријатељимна;: г. Милану Савићу и г. Тони Хаџићу. Док тшмате оваке томоћнике Валивм предузећу, ме бојте се, да ће Вам опустети » Стражилово. «
Биљ ли смео молити, да ме се одштамтпа 800 комада, да рагашшљем ђацима то малој краљевиниг Знам, да осим Београда немалав много треттлаланика у Орбија.
„Келео бис, да мој тријатељ г. Т. Хаџић удеси облик трештамптане књиге, а мога Милана ч Вас молим ва што брижљивију коректуру. Ј пнтерпункцији, ако сам где тогрешио, молим за тистравку триликом кориговања.
Мој стев Моната, то жељи Савића и Хаџића, послао сам Маллица, да му она. суди.
„Келећи Вам здравља ч успева у сваком добром раду, остајем са особитим тошлиовањем | Вала пријатељ
М. П. Шапчанин.
Ни 1896. година није могла проћи а да не отме из кола српских књижевника неколико опробаних већ и заслужних радника а уз њих и даровита подмлатка. Између некадањих мојих сарадника први је те године
умро скромни али и вредни српски књижевник,“ од=
лични мохолеки учитељ Михајило Д. Дејановић. Он се свега једаред јавио у »Стражилову« и то године 1893. чланком о влепом мишу. Кад ми је тај чланак
шиљао, написао ми је и ово писмо = једино, које
имам од њега: У Молу, 16. фебруара 1892. 2. Белештовани 2. уредниче !
Прилажем овде у писму рукопис са молбом, да
га дате штамтала у Вашем цењеном листи » Стараг ·
»жилову,« ако мислилае, да га је вредно штамташи, да га наш народ чита, | Остајем особито поштујући Вас и тоздрављајући
Ваш. сдана
47. Д. Дејановић,
срт. нар. учитељ
(Наставићв се).
КЊИЖЕВНЕ И КУПТУРНЕ БИЉЕШКЕ.
Први српски, братски, добротворни савез. Срби.
православне и римокатоличке вјере у Сједињеним сјевероамеричким државама основали су лањеске го-
дине савез свију српских друштава под горњим.
именом. Савез је ступло у живот 20. јула 1908. У
њега, су до сад ступила ова српска друштва: !. »СОрп=
ско Јединство« у Чикагу; 2. »Српско Јединство« у Соут Чикагу; 8. »Сједињени Срби« у Њујорку; 4. »Сједињени Срби« у Резендале; 5. » Српско Јединство« у Бјуту; 6. »Српско-Словенско Добротворно Јединство« у Анаконди; 7. »Српско Добротворно Друштво « у Еђелес Кампу; 8. »Српско Добротворно Друштво «
у Доугласу; 9. »Српско Добротворно Друштво« у Ђаксону; 10. »Друштво Српско Јединство« у Декаблу; 11. »Српско Добротворно Друштво Јединство« у Лос Анђелсу; 12. »Српеко Добротворно Друшиво« у Кварц; 18. »Српска Слога« у Баизи. У савев може ступити свако српско друштво у Америци.
0 Старој Србији и Маћедонији. Познати српски књижевник и научењак г. др. Јован Цвијић написао је ново дјело, које издаје Орпска Академија. Дјело се зове: »Основа за географију и геологију Отаре Србије и Мађедоније « Један одјељак из тог важног дјела штампан је у »Српском Књижевном Гласнику. «
Преведен на руски. Одлични српски родољуб и новинар у Москви г. Милан Бојовић превео је на руски језик »Рибара« од Војислава Илића. Браћа Руси много хвале ово дјело, јер им се свиђа више од Гетеовог »Фауста.« Г. Бојовић нашао је и једног чувеног руског композитора, који ће ради тога нарочито доћи у Србију, да проучи српску народну мелодију, па да онда компонује »Рибара« како би се могао приказивати у московској и петроградској опери.
Нова српска драма. Дубровачки » Орђ« јавља по
_ биоградским листовима, да је уредник »Заставе« и
познати српски књижевник г. Јаша Томић написао нову српску драму. Зове се Марко Краљевић, а са-
стоји се из два дијела, Сваки дио има по џет чинова. |
Биоградско народно позориште приказаће ту нову драму за двије вечери.
Прослава стогодишњице устанка у Берлину. Срп-
"текоуђачко' удружење у Берлину ријешило је, дау
договору са осталим члановима тамошње српске колоније, прослави стогодишњицу српеког устанка под Карађорђем. Прослава је 14. фебруара и састоји се из два дијела. Прво је концерат с предавањем о устанку, од професора Јована Ердељановића. Друго је свечана заједничка вечера.
Србија и остале српске земље. Ови српски листови доносе један врло лијеп и важан предлог биоградске »Штампе« о стогодишњици српског устанка. Предлог је упућен свима, српским књижевницима, и научницима. Тако »Штампа« предлаже, да се за успомену стогодишњице устанка изда једно замашно дјело, попут онога њемачкога »Аустро-Угарска у слици и ријечи« у коме би биле описане све српске земље. Књига би требала да буде огледало пјелокуп= нога српекога живота, просвјетнога привреднога, стања, геолошког и географског стања свију српских земаља — дакле Српство у свему пространству и евима особинама његовим. Дјело треба да буде украшено многим сликама, а све српске добротворне установе треба да помогну издање његово, тако, да не буде екупо, него да га свак може купити. Овај лијепи предлог износимо читаоцима на размишљање с обећањем, да ћемо донијети свачије мишљење у погледу тога замашнога дјела.
Стогодишњица устанка у Љесковцу. Нишко »Позориште« јавља како се у Љесковцу спремају ђаци
основних. школа, да што сјајпије прославе стогодитш- ·
њицу српског устанка. За то се спремају приредити нарочиту забаву. Џоред осталога, на забави Бе се престављати нови комад >Карађорђе« историјски догађај у 5 чинова, с пјевањем, од Дим. 8. Ст. Ни-
шлића. Шрестављаће га сами ученици.