Босанска вила

_ Стр. 82 _

најватренијег и најзанешенијег српског родољуба. Цијенећи те лијепе врлине овога младога сина љуте · Босанске Крајине »Босанска Вила« данас му ево доноси лик и уписује га у своју вјечиту читулу.

| Давно је било, кад се оно чувена и честита. врпека тежачка задруга Милановића доселила из Лике, мјеста Зрмање, и настанила у Босанску Крајину, код Петровца. Та српска вадруга рађала је добре јунаке, честите српске родољубе пи свештенике. Кад је год“ требало у бој поћи и дићи се за крет часни и слободу златну, Милановића кућа била је међу првима, а њени дјетићи вазда су се одликовали међу својом српском браћом и дружином.

Год. 1858. букне устанак за ослобођење српске

Босне п Херцеговине. Почео је око Бишћа под именом »Дољанска буна«, око босан. Костајннце под именом — »Пецијина буна« а у Посавини, око Градачца и Брчког, под именом »Посавачка буна«. У том устанку учествовали су и дјетићи из Милановића, куће, па и крв своју пролили за крст часни и слободу златну, јер у тој буни погину Милан Милановић. У пошљедњем устанку 1875. г. погину опет један Милановић из те честите српске куће, младић од 20 год. по имену Јово. То бијаше стриц Богданов. Вид Милановић био је први уз војводу Голуба Бабића. Он је био глава јужном босанском устанку. Са својом јуначком четом био је у двадесет и девет бојева.

Ма те старе и чувене куће поникао је и наш У

неумрли пјесник ш родољуб Богдан. Џа, зар је чудо да је томе ђетићу млађано срце тако ватрено куцало за народ свој и да су му све мисли жеље и тежње њему посвећене биле. Српство, српске светиње и српски идеали освајали су и заносили овога младога, Србина, као мало кога српскога младића овијех српских з6маља. Одешлнога родољубнога плама његово је срце

просто сагорјело, а његова млађана душа, заносећи

се тим идеалима, доста је злобе и неправде претрпјела, док најпошшље није оставила трошно и ивмучено тијело и отишла у небеске висине, да се и тамо моли Богу и св. Сави за свој народ и своју отаџбину.

Покојни Богдан рскао је више пута пријатељима и једномишљеницима, моја је девиза, начело и јеванђеље свето: |

»Србин бити, српски живовалтл, Српеком Богу, српеку душу дати!«

За вријеме српскога устанка и ратовања у Босанској Крајпни бијаше се сакупило на обалама валовите Саве и бујне Уне преко 200.000 душа српске. нејачи, која бијаше неспособна за ратовање. МИ гола. и боса и гладна и жедна потуцала се ова српска стротиња од немила до недрага, а све што бијаше сповобно пушку носити, дитло се бијаше да тинеи крв прољева за крст часни и слободу златну. И на обје стране падало је то као љеса: овамо од пушке и ножа, а онамо од глади и сиротиње, тако да је у“ Војводину прва јело само 150.000 душа. Јад

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

"етаре од чувенијих писаца; па-јеОД ПУБЕНИ] - –

или коме наздравља,

_ продужи и даље трговину.

и невоља бијаше им и тамо вјерна друга, а смрт избавитељ мука пакленијех, јер бе по свршетку рата 1878. повратило једва 87.000 душа на своја погорјела огњишта, само са голом душом.

У тој ошштој бјежанији били су и Богданови родитељи. Богданов отац Раде и мати Мара побјегли су за вријеме буне у шумовиту Лику. Тамо им (66; т

оно бурно доба, родио Богдан, кога су послије пре-

нијели од неколико мјесеци на старо своје огњиште. Богдан се дакле родио у оно најтеже и најбурвије доба у нашој отаџбини, када је српска пушка одјекивала по цијелој Европи и у рат увукла и чувену словен-

ску пријатељицу, моћну м велику православну Ру-

вију. Па како се јавио на свијет у оно бурно доба, таки му је био и цио живот — обасут трњем, а окибен жаром и пелином. Никада провидна дана, нигдје мирна пристаништа, већ као залутала лађа на морској пучини усред најжешће суре.

Још као дијете Богдан је показивао особити дар | ми вољу за књигом. Основну школу свршио је у Пе-

тровцу са одличним успјехом. И ако је тежио за већом школом и науком, отад га. не могаше одвојити од себе, а богме тешко му је било и плаћати за њ на страни. За то га, по свршеној основној школи, узе себи у радњу, да се приучи трговини. Но Богдан и тада не пушташе књигу, из руку. повао скоро сваку нову књигу, а ув њу још и многе

просто гутао знање и науку. Но од му бијаху српске пјесме пи пародне

свега, најмшлије и умјетне. Њих

је готово на памет учио. О сваком српском пјеснику.

И књижевнику. внао вам је Богдан ваздан причати.

Непрестано је ку-

не. читао, него“

По разговору лако си могао познати, да пред собом ·

имаш врло и интелигентна млада Србина, који будним оком прати српеку књижевност.

Богдан је чешће путовао трговачким пословима, па је тако стекао много познанства, како у Босни и Херцетовини, тако и но другим "српским крајевима.

"Ночео је пјевати врло млад п то најприје по дјечи-

јим листовима »Голубу«, »Невену«, »Споменку« и

- »Ворици«. Прву књигу својих пјесама штампао је у

седамнаестој години својој. Ту су му прикупљене почетничке пјесме под именом „Први цвијетак. До-

цније. се јављао и по другим књижевним мл политич=

ким Орион листовима. Био ЈЕ редован сарадник ·

„Босанске Виле«, коју је особито цијенио и љубио свим жаром племенитог и родољубивог срца свога. Главу би му разбио, што но се каже, ко би се усу-

дио пред њим ма шта проговорити противу овога |

јединога српског књижевног листа у српској нам Босни. Милина га је било слушати кад о чему говори, јер бијаше одвише искрен, отворен и слободан, а уз то добар говорник. Све је то поститао вам својим трудом п напором, као самоук.

Послије смрти очеве, предузме његову радњу и

ула

Али долазећи 7 врелије