Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТ0ЧНТ4

Стр. .'5

увидио Је, а бистрим умом схватио важиост и корист те иародне замисли, те са њому својствеиом готовошћу, ие само да се одазвао, као добри отац својој дјечици, пего је из лимме побуде и из својег толико пута дјвлом посвједоченог родол>убл>а завјештао по гласу споменице 15000 Ф0рината, као неприкосновени фонд српскоправославној народној школп у Блажују, од којег ће се корист употребљавати иа школске потребе. Захвални народ преко својих одборника, норед л>убави у срцу, дао је данас и вид.љива израза своје најтоплије благодарности и впсокопоштовања својем пајвишем добротвору. Сав одбор на челу двојице пароха, дошао је и представио се дичној старини и обл>убл>епом Митрополнту господину Тоор^у Николајевићу. Том приликом свештеник Стево Трифковпћ, као пресједиик п нарох општине

Блажујске, у импровизаторском поздраву, пуну осјећајних израза, захваливши се у име народа, предао му је на најсвечанији начин, у присутности цијеле конзисторије, у српским бојама израђену дивну спомоменицу, увезану у вјенац вјештачке лаворике са тробојиим тракама и златним натписима с лијева: „Дижимо школе дјеца нас моле"! а с десна: „Благо томе ко до впјек живи, имао се рашта и родити" ! Завршном усклику говорника сви присутни сложили су се у глас: „Слава ти оче, слава, живио!" . Високопреосвештени фундатор до дна своје родол>убне душе, мило потрешен, уз захвалу на псказаној му благодарности, препоручио је одбору: да поздраве његов народ, којем уз благослов жели да за увијек остане сталан у својој православној прађедовској вјери, да чува аманете св, Саве српског највећег свеца и просветител>а. 1825 - Окружница. Георгије милошћу Божијом српско-правосдавни Архиепископ сарајевски, Митрополит дабро-босапски, Ексарх све Далмације, и т. д. Свему милом нам сриско-православном народу пречасном свештенству и славним црквено-школасим ОЋштинама наше Богом спасајеме епархије: благодат, мир и љубав од Тосшда и Бога нашега Исуса Хрисша да се умножи! Дегаавало се впше пута до сад, да су по неки л.уди мирски, па п свештене особе пролазили кроз нашу дијецезу, и купили милостишу на цркве, школе п т. д. без нашег Архијерејског знања и дозволе. Било пх је и такијех, који су на нме цркава, купили по народу прилоге а у своју корист, и тнјем управо варали побожни народ, измам.вујући му да]>ове и прилоге, које с\' \'потреб.1>авали на својс личне твари. Овом треба на пут стати, како се нароД\не би и да.не варао. (/гога овом нашом ^пхпјерејском окружницом забрањујемо од » Хј куп.вење милостиња, ма у

коЈУ* опло сврху, оез претходне дозволе и благослова ове духовне власти. Сваки онај, који би рад био сакупл>ати милостињу у сврхе побожне, просвјетне, добротворне и т. д. треба да најпрпје затражн дозволу, н наш благослов, па по добивеноЈ* ппсменој дозволн смије пречасно свештенство пропл штатп просите. ве кроз своје парохије, иначе не;јер ће се сматрати сукривцем V недозво.веном дјелу. То исто важп п за славне српско православне црквено школске општнне наше дпјецезе. Овом приликом упозоравамо иречасно свештенство н славне српске општине на