Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 32

Св. 1 и 2

Та једна црква до бапа Сшевана зове се Босапска и вјера Босанска. Сад кад узмемо да се та црква и у доцннје доба од римске разлпковала, онда добпјамо сјајан резултат: да је и остала босаиском, православном, источном црквом, која је свој ауторитет у свима државним еиохама за вријеме кра.вева ужпвала. Погрјешно је дакле тврђење да је босанска црква бида богумилска, јер босански монаси називају се јеретичким именом, крсшјани, још године 1203. кад је по Восни тек можда по гдје-којп јеретички фанатнк, бугарин или грк, довукао се. Папа (Наста

Инокентије не корећи босанске монахе због јереси, протестпра само што се називају тим именом, као да сц само они хрисшијани , а монаси обећаше: да ће се братсвом називати, а још обећавају: Кј ппПиш (Јегпсерз Магпћаешп те1 аНшп ћаеге^сшп а<1 аћЈПикћпн по1л«сшп гесл]ле111118.'). Зар није дакле смијешно тврђење западних историчара да су крстјани Босанске цркве били Богумилп? г Га ето ти исти крстјани јеретпцп, обећавају да се неће мијешати, ни са МанихеЈима ни другим каким јерешицима. Ке се.)

Што треба разумијевати иод изразом: спасавајућа вјера, ио смислу светога писма *)

I. Зажлешеносш шјмова о саасењу кроз вјеру; различиша значења ријечи вјера. Коме нијесу познате божанствене ријечи о томе, да нас вјера спасава, да у вјери налазнмо оправдање, да кроз вјеру постајемо чеда божја? Но, да ли свн ми схваћамо, што значи ова истина? Да ли ми свп умијемо да је доведемо у склад са другијем изрекама светога писма, које се чини људима, који не схваћају, као да потпуно против -— рјече овој истиин, као што су на иримјер ријечи аностола Јакова о томе, да се дјелима оаравдава човјек, а не само вјером х ). Да, и осим овијех ријечи, многн не могу да схвате, како код Бога може имати вриједностн моје вјеровање у Њега, које не могу порећн нп бијеси, који су непрнјете.вп Бог\ т , и који Га ненавиде? На против, други хришћани слободно и постојапо тврде, као да се не смије човјек ни усн. паиатп *) 1|с(>ношш Кгесннк-Б, бр. 47 н 48. ') Јак. 2: 24.

у борбу са злпм страстима, већ да се удуби само умом у истпну вјере: једииа вјера да ће га спасти без пкаквијех његовијех врлина. И ако је необично оваково суђење, ппак се стара, да нађе за се оправдања у ријечима апостола Јована: Сваки , који вјерује, да Исус јесш Хрисшос, од Бога, је рођен а ), и: ни један, који је рођен од Бога, не гријегии 3 ). Како се ова противна мишљења позивају иа ријечп светога писма, то држимо за дужност, да кажемо прави смисао божапственијех ријечи. Нестаје са свијем разлике у схваћању, ако се просто узме на ум, да се ријечи: вјера н вјероваши употреб.вују у св. Нисму у разноврсном значењу, н по томе, кад један апостол говори, да с.е оправдамо вјером без дјела ио закопу, а други нам казује од стране истог светог Духа, да нас вјера не може спасти без дјела, то оба проповједника пстине не 4 ) Тејпег: т. 81ау. Т. 1 2 ) 1. Јов. б: 1 3 ) 1. Јов. 5: 18.