Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 33

противрјече један другоме, не говоре о једном и истом предмету противно, но говоре о различитим предметима, — један под ријечју вјера разумијева једно, а други друго. Тако, ирво, ријеч вјера значи кадгод просто вјеровати коме, на примјер у ријечима: шада ако вам ко рвче: вво овдје је Христос или ондје, не вјер)ујте х ), т. ј. не уздајте се у његово казивање. Разумије се, да така вјера не може се назвати сиасавајуЛом , јер предмет њезин нијесу само религиозне истине, већ и сваке друге. Друго , ријечју вјера означава се хришЛанско уздање, тако се вели, да је апостол погледао на хромога, видјсвша га да вјерује, да &е оздравити -). Тре&е, назива се вјером живлзење у врлинама и послушности Богу, као, што је изобличавао Господ Фарисеје, што су осшавили, шшо је најирешежније у закону: аравду, милосш и вјеру , 3 ) или као што се у апостолским дјелима приповиједа, како су се цркве ушврђивале у вјери 4 ). Чешвршо, под вјером се не разумије свагда наше душевно расположење, него сами садржај истина, које је Бог открио, као што иише апостол Јуда брат Господњи: љубезни назиђујте се својом: свешом вјером, и молише се Богу духом светијем, и сами себе држите у љубави Божјој 5 ). Најпош.ље, пето, под вјером се разумије, кад је човјек скроз проникнут јеванђеоским истинама и д,убав.ву ка Гссподу Исусу Христу; у томе смислу назива се први мученик и архиђакон Стефан, човјеком наиуњеним вјере 6 ). Ето како се у разном смислу употребл.ује ријеч вјера у св. библији. Је ли паметно, што разне партаје, које су се оцијепиле од црквеног јединства, које је Ј ) Мат. 24: 23. 2 ) Дј. ап. 14 : 9. 8 ) Мат. 23: 23. *) Гл. 16: 5. 5 ) Ст. 20. 6 ) Дј. ап. 6: 5.

иредао Бог у иокварен ум, да чине шшо не ваља, *) што сви ти оступници од благодати толико заблудјеше у својијем мислима, а ) што су са свијем збркали сва та значења спасоносне ријечи, и што са потпуним неразумијевањем ствари тврде, да се тобоже из библије види, да је ради душевног спасења са свијем довољно, увјерен бити, да је Христос син божји? У осталом не треба да их коримо, браћо! Кад би ми сами у себи имали спасавајућу вјеру, а не вјеру мртву, кад би је ми показивали тако јавно, као стари римски Хришћани, којима је свети апостол Павао писао, да се вјера њихова гласи по свему свијету, 3 ) то најпошље, ко би пожелио да бјежи од нас и да тражи нове вјере ? Бјежали би само јавни злочинци, пуке лаже и ирел.убочинци, слични онима, који се противише апостолима. Но ми видимо, да се сад дијеле од цркве л>уди доброг срца, само ушљед простоте и незнања. У томе смо сви ми криви, браћо, који не живимо правијем животом по вјери, и који шта више не ћемо, да заронимо у прави смисао божанственога откривења, како би повратили заблудјеле на прави пут. Тако је и односно питања о спасењу, вјером или дјелима. Ми знамо, да се ријеч вјера у библији узима V разном смислу, да је вјера мртва без дјела, али што управо треба разумијевати иод вјером, кроз коју се ми спасавамо благодаћу као даром божјим, како треба да се јав.ва у срцу човјечијем, чим показује своје присуство у човјеку, и до каквијех га пош.веднца води, — о том ми распитујемо врло ријетко, и називајући се носиоцима вјере, на срамоту нашу не знамо, што се у библији разумијева под вјером, која спасава и правда човјека. ') Римљ. 1: 28. 2 ) Римљ. 1: 21. 3 ) 1: 8. (Наставиће се.)