Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 35

Та гле српске школе в ј е р и на бранику ! А имену сриском на вјечиту дику!! Гле стражаре будне на жару од знања!

Да Србину чува пјесме и предања!!! Очи моје драге, Србадијо мила, Данас ме је срећа радошћу оиила! Монах Генадије.

Поздрав српском светтеиствз 7 На 1891. годину.

Учитељи српске цркве, Добротвори рода мог', Сљедбеници светог Саве, Вас изабра Творац-Бог. * Ностави вас на првенство, Да учите народ свој ; Е, да би тад веселије Разл'јего се сриски пој . . . Земља српска вас поштује, Ви сте вође роду свом; Г;уе рјечете . . . Ми смо спремни, Слава роду србпнском! О часним крстом и путиром Готови смо одмах тад' . . . Сложно на рад приступитн, Нек с' испуни српски над. * Устреба ли жића — ево . . . Не жалимо нпшта ми Род и вјеру љубит треба. То смо дужни вршит сви . . .

Учите нас светом вјером Покаж'те нам српски сјај . . . Камо? . . . „ Гдје је сраска слава? . . . То је српски прави рај . . . * У црквама запјевајте, Духовите пјесме све; За род, вјеру и за име, Треба зато свак да мре . . .! * Нек се свагда „српска слава" Свуд по земљи на в'јек зна. Коме п слога и није мила, Тога биће вјечан срам. * Хватимо се сви у коло, Будућности рода свог; Љубимо се! . . . рад ће прави Благословпт озго Бог . . . Прим'те искрен српски поздрав Из дубине срца мог; Буд'те вође — траве вође . . . Српског рода иремилог! . . . Фоча 1890. год. Родољуб.

Духовпик. Посвећено митроносном Србину Ђорђи Николајевићу.

Ћелпја ниска, малена стоји, Крај манастира године броји . . . Од Немаљића порекло памти, Којих се име од давна злати. А на све стране горе се шнре, Красотом неком пријатно мире. Раваница уска манастир кружи, У ком' се молитва од давна служн.

У ћелији ниској духовник сједи, Књиге претура и у њих гледи. По кад-кад стане и уздах пусти II са уздахом нешто изусти .... — „Шталпје? Боже! за чим уздпше" ? Престане . . . тада сузу убрише. Лпцем му бл'једо, а власи б'јеле, Очи му црпе . . . ал' невеселе!