Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 74

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

вјетник К. Херман, многи виши офидири и чиновници и повећи број грађанства. Послије свечаног опнјела говорио је професор богословије рељевске и протојереј г. Т. Алагик о нокојнику, оппсао му живот и обиљежио племеннт карактер покојников кано свештеника, супруга и родитеља. 1 ) Послије тога спровод је кренуо кроз Ћемалушу на кошевско гробље, гдје су покојнпкови земни остатци спуштени у вјечиту кућу — гроб и предати мајци земљи, у присуству многобројног свештенства и народа. Овом тужном нризору, у моменту прн самом спуштању покојника у гробницу, стигли су жељезницом покојникови присни пријатељи и другови, руковођени братским и срдачним осјечајем према покојнику: прото бањалучки Вид Ковачевић, прото градишки Стево Давндовић и надзиратељ протоирез. маглајског Симо Бјелајац, да му посљедно с Богом кажу и с њиме се опросте. Неможемо овдје пропустити а да не споменемо брзојав од28Д. о. г. по нов. кал. вриједне срнско-православне црквено-школске општине у Бос. Градшпкој, у којем је изјавила конзисторији своје сажаљење за нокојником, као за својим бившим парохом, и који гласи: „Тужна вијест о смрти незаборављеног и опште љубљеног некадашњега грађанина, учитеља и свештеннка Стевана Прокопића неоиисано је ово грађансгво потресла. Изјављујемо добоко сажаљење пречасној Конзисторији за губитком вашега примјерног друга и ревног поборника наше св. црквеишколе". Конзисторија тронута одговрила: „На брзојавомизјављено саучешће поштоване општине и сажалење за прерано изгубљеним нашим поштованим сатрудником а сада блажено почпвшим протом п конзисгоријалним савјетником Отевом Проконићем: конзисторија се зшкрено, колико у име себе, толпко и у нме покојникове ожалошћене породице, штованој општини најтоилије захваљујс. Врло је утјешно чуство што ја из -освјеа,очења о раду у животу иокојника, а нарочито из свјесности родољубиве општине — поникло. Конзисторија одавајући достојну пошту својем покојнои другу, од свег срца жели: да свемилостпви Бог прими његову патриотичну, препаћену и врлу душу у своје рајско насеље а овој духовној управи подари достојна нашљед*) Тај говор доносимо у овозт листу стр. 52 из ког ће иоштоваии читаоци иотаико виђети живот и рад иокојников. ника покојном њезином члану Стевану Прокоинћу"! Лазар Поповик свештеник и парох Дабарски у протопрезвитерату Сански Мост, нанрасном смрћу у 53 годинп жИвота, преселио се у вјечност дана 25. декембра 1890 1'од. у У 1 » сати прије подне а сутра дан 26 и. м. у 3 сата иослије подне опојан је од двојнце свештеника и сахрањен у присуству својих парохијана. Покојник је рођен у Дабру 7 фебруара 1827.; рукоположен је за ђакона 5 априла 1849 а за свештеника 6 и. м. и године од митрополита Пгњатпја. Овај смирени служитељ божијег олтара ниникога од родбине није иза себе оставио а сва његова имаовина у покрстном п непокретном имању износи у вриједности близу 101) фор. Своје је парохијане ревно служио, н због тога стекао љубави код своје пастве. Вјечна му памјат и рајско наесље | Илија Јоваковик српско-православни рељевски богослов IV. год. преселпо се је у вјечност у 20. год. млађаног жнвота 30. декембра 1890. год.; а сутри дан т. ј. 31. декембра сарањено је тијело иокојника у Сарајеву у кошевском гробљу уз нратњу г. ректора и разредника, и уз пратњу ожалошћених му садругова. При опијелу покојника које је обављено у старој сарајевској цркви, свештенодјејствовало је 1Бегово Високопреосвештенст!50 господин Митроиолит уз ирипомоћ неколико свештеника; а одговорало је пјевачко друштво „Слога". Пошље опијела говорио је један од садругова покојникових слово, укратко је истакао живот, и тугу за покојником; а на гробљу Јово Васић гимназиста VII. разреда, такођер је опширно описао житот покојника, пошто је то као земљак његов добро знао. Покојник је рођен 1870. г. у варошици Јањи котару ојел.инском од оца свештеника Гаврила н матере Лнђе, ђе је и основну школу са врло добрим успјехом свршио. Добри родитељи тежећи да што боље своје дијете васпитају у вјери православној и пароднс.ти сриској, дадоше га у манастир Тавну, ђе заиста покојник пробави неко вријеме у мирноћи и служењу к Богу. Но међу тим у то га вријеме задеси велика и кобна несрећа, умријеше му добри родитељи, оставивши за собом три сина — три сирочета, Покојнн Илија да би помогао себи и својој браћи, замоли високу земљску владу