Босанско-Херцеговачки Источник
Стр. 104
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 3
п
на стављена у поменутом ороју питања, не могох срцу одољети, а да му на њих ја не одговорим. Г. Стакић наишавши и у „Шематизму Дабро-босанске митрополије", и у „Гласу Истине", да се 1578. одселио у Аустро-Угарску митрополит Гаврило (Аврамовпћ) из манастира Рмња, са јј / 70 калуђера, и иоднгао манастир Марчу, чудно му је изгледало, да се у једном „написанију" могло навеети и кадионица манастира Рмња сковата 1616., те за то и рече: „Ова година не ће бити права, али то не знам ђе, или на кадионици, или у „наиисанију", или мозкда у пријепису поштованог г. Вл. Красића подкрала се погрјешка". ■ -) Да је г. Стакић знао, да се X 1638. одсеиз Рмња у Марчу игуман Кирил + са више калуђера и да је и он понио и однио у Марчу више утвари и књига из Рмња, увјерен сам, да му тада поменута примједба не би ии пала на ум. Ну како госп. Стакић није знао за сеобу Кирилову, он је бант због тога, што није знао за њу, и нехотице опазио несугласноет у годинама, ну само није знао гдје је та несугласност. ^И што није знао, нека сада зна, да је поУ /С^ К0 Ј НИ Красић иогријешно навео годину на кадиг ' _ Ј онИ Ч И У Рмњ У I® 16 - а не 1&16.1^ГбдТГшњица и 11. 260.) Да/ су из манастира Рм њк и по прелвзу и одласку/ Гавриловож, у Марчу донашане утвари идјете на раведеном мшсту у
ди једно тумачење, В1.'
Годишћ.ици, гдје са н. нр. навс јеванђфља, писато /у Рмњу 16, И ово је одговор г. Стакићу на биљешку вашу под бр. 1. Сад ћу да пређем на биљешку вашу под бр. Н1., и да одговорим прво на њу, па ћу Вам напосљетку одговорити на биљешку вашу под бр. П. и то с тога, што ће ми одговор на њу по најдужи бити. Г. Стакић наишавши на биљешку у бр. 4. овога листа од 1887., у којој се рекло, да су наведене и описане у истом броју књиге, што се налазе у архиви митрополитске конзисторије у Сарајеву, биле неког Хаџи Мелентија, игумана манастира Раче, који је по биљешци попа Ристе Поиовића из Дубравице, био родом из Брежана, котара сребреничког у Босни, иаде му — рече - на ум, не ће ли то бити онај Мелентије Павловић, пошље Грка — први митрополит Србин, у
обновљеној Србији, чиј је рад доста опширно описао јепископ шабачки Герасим Георгијевићу својој књизи: „знаменитији догађаји новије српске историје" 1838., те рече: „Са свим бн лијепо било, кад би се нашао когод да опише живот, овога колико за српску цркву, још више за српску слободу заслужнога Бошњака, (ако доиста буде родом из Босне) те да у овом листу у г вршћено буде"! Како је у г истини поменути Хаџи Мелентије и то не потоњи митрополит Мелентије Павловић но игуман манастира Раче у жичком округу у Србији, био родом из Босне и како је мени иознато, гдје је о њему било говора и гдје је његов живот онисан, то ћу г. Стакићу да вам учиним љубав, те да вам то овдје и наведем, да и ви то сазнате. У „Гласнику српског ученог друштва у Биограду" књ. XXI. на стр. 65 налази се опис манастира Раче, описан г. М. Т>. Милићевићем; и у њему рече г. Милићевић за Хаџи Мелентија игумана манастира Раче ово: „Хаџи Мелентије Стефановић, прво игуман а по том архимандрит родом је из Бирча, нахије сребреничке у Босни (по причању попа Ристе Поповића родом је био из Брежана. Но био родом из једног или другог мјеста, главно је да је родом из Босне). Књигу је у г чно по манастирима а покалуђерио се у манастиру Троноши у округу подрињском. Ишао је у Јерусалим 1794., и кад се отуда вратио, добије од Турака ферман, да може оправити манастир Рачу које и учини 1795. Причају онуда људи, да је уз Карађорђев рат све до 1813. ратовао као старјешина војнички и добио је онда од 1 'уси ј е златан крст на златноме ланцу, који се и сад (1866.) налази у манастиру Рачи. Послије пропасти 1813. Хаџи Мелентије се склони у Фрушку Гору. Кад се Србија ослободила и установила, пређе и он натраг у свој манастир гдје и премине 27. Марта 1824. За њ у народној пјесми, која пјева устанак на дахије, вели Фочић Мемед-ага: Док запалим Рачу у крај Дрине, И погубим Хаџи Мелентија и т. д. Рачу је Мелентије обновио како 1795. тако исто и но повратку своме 1818." Р^во сам вам г. Стакићу испунио жељу, и са овим описом живота Хаџи Мелентија Стефановића Бошњака можете бити са свим задовољни.