Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 124

15. X. ИСТОЧНИК

Број 43.

Изјава.

Главни одбор за подизање споменика Сими Милутиновићу. Сарајлији у Сарајеву.

Господпн Антоније Стражичик, уреднпк листа „Напретка", који излазп у Сарајеву — написао је у том своме листу, у 10. броју од 24. фебр. т. г. један чланчик, поднасловом- „ Онцјем, који осје'/пгјј". У том чланчићу изнио је г. уредник једну неистину на наше српске учитеље: као да је један од п.пх у јавној скупштини казао за сриску шробојпицу, ђа су ђјетињске сшвари и ђа то и таково ишренило с амо ђјецу забавља. Одбор изјављује: да су те рпјечи неистините и лажне и злонамјерно уирављене ирошив натих сриских учитеља, — п да о сриској тробојиици нкје било никако ни говора.*) *) У V. одборској сједници закључено је било: да се „ироглас" штампа на фииој хартији и да буде лијепа израда, а ни с једном ријечн овај одбор није казао, да „проглас" мора бити у бојама. Тако исто и о тробојннци овај одбор у сједници није никада ни проговорио; а да је одбор мнслио на тробојницу сигурно би то у својој сједници и закључио и онда бп се морао нарочит папир добављати са већ готовом тробојницом унаоколо. 0 овоме се можемо увјерити од саме штампарије. — Дакле из записника овога одбора може се сваки увјерити, да баш нигдје не стоји ни једном ри јечи забиљежено, да „проглас мора битн у тробојници или у бојама". Прелазим на ствар и ево како је било: Пошто је г. Стево Калуђерчић у сједници прочитао „проглас" у цијелости штамиан, онда је одбору до знања ставио: да су 2000- „прогласа" штампани у бојама а 2000 без боја. Са овдашњом српском штампаријом било је погођено, да се све четири хиљаде штампају у бојама н г. Стево Калуђерчић је показао и карту штамнарије Савића, гдје је написана цпјена за „проглас" у бојама и без боја а не стоји у српекој тробојници. Сутра дан пошто је све погођено било, позван је био госп. Стево Калуђерчић у штампарију и када је отишао, казано му је: да ће се 2000 „прогласа" у малом формату штампати у бојама као што је

У Сарајеву, из сједнице главнног ширег одбора, држаиој 1. марта 1891. Предсједник : Глигорије М. ЈефтановиИ Потпресједници: Ристо Ђ. БесаровиИ, с. р. Васо С. Краљеви~&, с. р. Одборници : Ђ. ЛетровиЛ, евештеник, с. р. Ристо МаксимовиИ, с. ]>. Нико.ш М. БесаровиИ , с. р. Стјетто СршкиЛ, с. р. Гавро АвдаловиЛ , с. р. Ристо Пешриви/1. с. р. Пешар Максимовић, свештеник с. р. Јован ЈевтиЛ, с. р. Илија КлиИ, с. р. Милаи И.шИ, с. р. Лазар ПцтшЛ, с. р. Ђорђо Петровџп, с. р. Ристо X. ДамјановиЛ, с. р. Ристо С. СамоуковиИ, с. р. Јован МитргЛеви/1, с. р. Максим Баби% : с. р. Ристо Бујак , с. р. Ристо Ђ. МаркичевиИ, с. р. Јово Ђ. БесаровиН , с. р. Аћим БабиЛ, с. р. и погођено, али друге 2000 „прогласа" који ће се на зпд лијепити и који ће бити у велнком формату, не могу се штампати у бојама, пошто штампарија нема довољно оних шара, којима би у наоколо око слова оквир начинила. Г. Стево Калуђерчић с почетка штампарији није хтео попустити, него је нагонио, да се мора држати погодбе; но на пошљетку, када се и сам увјерио, да штампарија доиста нема дово.ђно шара — пристао је, да се те друге 2000 у великом формату игтампају само са црном бојом. Штампарију г. Стево Калуђерчић није смио мијењати, јер је донешен закључак у V. сједници: да се „проглас" мора штампати у овдашњој српекој штампарији. — И сада у хатар истини ево ријечи с којима је г. Стево Калуђерчић завршио свој извјештај у сједници: „Ја сам се држао тога, да се не гледа, како један говорник говори: је ли му сладак и мио глас, већ шта говори; па тако и код овога „прогласа" неће се гледати је ли у бојама или није, него ће се гледати: шта је у њему написано; а рђава изра.да прпписаће се штампарији; дакле боје су овдје споредна сгвар — и на пошљетку: „ Шаренило је дјеци драго и . Овако је завршио г. Стево Калуђерчић свој говор. Према томе види се: да о српској тробојници г. Стево Квлуђерчић на и нико други није ни проговорио, шта више, г. Стево Калуђерчић није говорио ни о српским бојама, него само о „прогласу" у бојама п без боја. Уредник.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.