Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 232

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6 II 7

коју Господ указа роду човјечијем, зато и треба да му е' Давидом пјевамо: „ Велики је Госиод и слављен веома " (Псал. 48. сх. 1.). Како се дакде поред свега тога не би стидио нечастиви хулитељ за велико своје неваљалство, које показује према својем највећем добротвору? Ко смије узнемиривати владара и досађивати му, или се неблагодараи показивати ономе који му сваки дан добра чини? Просјак, кад га ко год само једном нахрани обује и обуче, или ма чим обдари, помиње доброту милосрдног пред свијем људима, хвали и благосиља свог добротвора свагда, говорећи: „Оно је Хришћанин, којн зна заповијести Гоеподње, а и испуњава их тачно, онај зна што је мука и невоља. Њему ће Бог сами платити, јер је прави отац невољника и сиротиње". Осим тога свагда му жели срећу и моли се Богу за њ' и никад се према својем доброчинитељу не показује неблагодарним. Такве молитве Бог радо прима и услиша, а како и не, кад је сам казао: „ИЖ! ЛЦ1( ндпонт'к еднниго Ш [Н^"К [т8Д(Нк| КОДМ, ЛЛШНк Г,1ЛГО,НО КИЛ1-К, НЖОГ^КНТТ! /ЧЗДМ [КО(А" (Мат. X. 42.). На другом мјесту рекао је да смо све учинили Њему, што смо учинили сиромашнима. А ти Хришћанине Господу Богу — Д а РУ над даревима, господару над господарима, чије

си заједно са свима тварима створење, чију заповијест слуша небо и земља, од чијег се гласа таласају мора н узбуњују ријеке, око чијег престола пјевајући облијећу свих девет чинова анђела: Херувими, Серафими, Престоли, Гоеподства, Власти, Началства, Силе, Анђели, и Аранђели — не ћеш да благодариш, већ га, шта више, ружиш безмучниче! Хљеб, који једеш и воду коју пијеш, у опште сву храну и душевну и тјелесну даје ти Бог. Исто тако земља, која те носи и пита, море, које те својом величином диви, небо које те покрива, сунце које те грије, ангели који те чувају, све твари у опште саздане су од преблагог Бога, кога ти хулама обасипљеш. Реди ми с' кога узрока то чпниш? Какву имаш душу и ерце? Какав ти је разум, који је сигурно скренуо с' пута истине, па ношав странпутицом води те бездану неваљалства? На кога отвараш човјече уста своја? Како ти се језик не увати кад изречеш толико неваљалство на премилостивог владику ? Ако те подоштрава и узбуђује љутина твоја и зли обичаји, те мораш да хулиш, ти хули противника евога, а не Спаситеља, који претрпи смрт ради тебе; немој ни светитеље, јер се моле за тебе и ишту од Њега да се спасеш. ће се.)

Слово на дан 9.

Невјерујем, да има међу вама тога, који се не би праведштм гњевом успалио против споменутог данас у св. Еванђељу старјешине јеврејске зборнпце, којп видећи да је Спаситељ својим божанственим само ријечима: „ Жепо! оирошшена си од болести своје ," излијечио у дан суботни у сред зборнице т. ј. јеврејеке Богомоље једну сироту жену, која је осамнаест равно година патила од љуте бољетице тако, да је сва била згрчена и немогаше се исправити. Ко се неби, дакле, праведно разљутио на старјешину те зборнице, који видећи, као што рекох, да је Исус једним још

децембра 1890. „СОк^ЦЈИКг Ж! [ТИј^НШННД [ОБОрХ, ШГОД&А, ЗПН! кт* [&сшт^ тц"к,т к> гллголлш! НЛрбдУ : Ш![ТК ДНШ 6|ТК КТ> НАЖ!, ДО(ТОНТ1\ Д^.МТИ, К"К ТМА ПјШ^ОДАШ,! Ц^,1НТ![А, Л Н! КТх Д!НК (УКБШТНМИ." (ЛуК. 13, 14.). својим чудом све боље и боље убјеђавао о својој божанствености, а несмијући да рекне ниигга на Спасптеља окренуо се народу, те пун зависти и мржње на Исуса рече: о народе, зар незнате да закон само шест дана одређује да се- радп када би п требало да долазите овдје за лијечење, а не суботомкада Бог заповједа: да сенесмије ништа радити? Јесте ли чули — љубезни моји — безобразлука канда је лијечење ријечима, и то божанственим, радња као што је орање и копање и тим подобна, те се несмије обављати суботом! Али Спаситељ недадне му ни да неодахне од