Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 0 и 7

в.-х. источшт

Стр. 261

само хљебом а мирјанп се са свим тада одбпјају од причешћа). 11. Дјеца до седме године не могу се причешћпнати у западиој цркви. 12. Духовенство се ие причешћује непосредно из чаше но по среством неке цијеви кроз коју се сптпе из чаше крв христова. Папа пак, такође не пз наше него неком цијевн која се разлпгсују од оие којом се свештенпцп прпчешкују. Папина цпјев мора да је златна. 13. Лптургија, као и остале службе, — римска црква свршава само иалатннском језнку. На нротпв у свпма црквама православним литургија се свршава на свом језику — у грчкој на грчком језику и у славенским земљава на славенском језику. Литургија као и све богослужбеие књиге могу се преводити на све језике. 14. Лптургпја (м^га) римска краћа је од наше и непотпуна. Наша литургпја састојп се пз три дијела: из прослсомидије, литургије оглатпенпх п литургије вјерних. У западној цркви литургија (миса) састоји се из двије последше части наше литургије. Проскомидије са свим нејма. 15. Односно молитава и пјесама разлпка је та: 1) У римској цркви употребл.авају се свагда пли само у извјесне дане такве пјесме, молитве п псалми, којих у нашој цркви или са свим нејма или се односе к другом богослужен.у: 2) Нејма много молитава, пјесама п псалмова, којих има у нашој цркви, и 3) Рпмска црква у својим молитвама моли Бога да би је он удостојио влашћу пад свима осталпм црквама. — Често велико славословпје у западној Цркви пјева се на литургпји мјесто на јутрењи. Символ вјере чита се у занадној цркви само у нзвјесне дане (са додатком „и од сина" — ГПвкјие) а у нашој сваки дан. „ Скатн Боже " у занадној црквн

пјева се само један пут у години — на преждеосвећеној, у петак страсне седмпце; а у натпој цркви у извјесне дане, као: Рождесгво Хрпстово, Г )01 'ојав.1.еи,е, Педесетнпце (Тропце, Духови,) Лазарева субота, Велика с\ бота п цпјеле седмице пасхе „е.тцн ко Хјшстм кј )!! тнтиа '' . . . када су се у старо вријеме крштавалгт оглашегтп. У римској цркви бати ни једпе ектеније нејма, која би одговарала ектеннји наше литургије (богослужења); ттејма молитве на малом входу; нејма пјесме јединородпп спне Вожијп . . . и нејма молитве за оглашене из чега се може закл.учптп позпо происхођење римске мисе (литургије ?) Да.ве нејма пјесму херувпмску; нејма признвање Духа светог, нптн рпјечи које се произносе V иашој цркви пртт литургији за освећење „ [К! дирок-к." — нејма Вогородичие пјесме. 16. Живи и мртви на иагаој литурптјп спомпњу се прво иа проскомидијп а по том п иа великој ектеипји и послпје освећења „'*■ ал ? окт ," — у рпмској цркви умрли спомтиву се послпје оснекењ св. дарова, а живи у почетлу т. з. „канона мисе! Осим тога, имена тих којпх треба спо.менутн на литургпји (имена жнвих п мртвих) — по правилпма рпмске цркве, које су папе завели, не морају се сномнњатп на глас и јасно, већ тајно, и мислеио. 17. Мјесто Апостола врло често у западиој цркви читају се мјеста пз старог илп иовог завјета која се у нашој цркви читају па вечерњи. 18 Евангелије сем лтлог входа, чита се и на свршетку мттсе, (постојаио Евангелије од Јована 1, 1—15 пзузнмајућн само воскресне дне, када буде и још који празник; јер тада читају не Енангелпје од Јована 1, 1 —15 а чнтају евангелнје