Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 276

у град Атину. Најмлађи Климент још са свим мален остаде с оцем у Рвму. Послије неколико дана пловлења по мору подиже се страшна бура, лађица се разби о стијену и сви који бијаху на лађпци нотопуше. Матидија се спасе на једној дасцн од разбите лађе и најпослије буде бачена на неко острово на страни Азиској ; становници тога острова с учашћем предусретоше несретну Матндију, а жена јсдног погинулог лађара ионуди ју, да дође у љезии дом. Несрећа сроди овс двије жене: оне су навпкле једна на другу, радиле су заједно п тјешиле једна другу. Тако је Матидија проживила на острову 24 годипе, оплакујући иогибељ своје дјеце и преносећи се мпшљу у далеку отаџбину — Рим. Међутим синови Матидијини, Фавстин и Фавстинијан, Божијом вољом, такођер се спасоше и но утоппше се. Њнх узеше морски разбојници на своју лађу, одвезоше их у Кесарпју Стратоннјску и тамо их продадоше некој женн по имену Јусти, која их је васпитала као своју рођену дјецу и дала их у школу, гдје су се упознали са грчкнм наукама. Овдје су онп елушалп проповијед о Христу и примнвши вјеру Христову пошли за апостолом Петром, који је проповиједао Еванђеље у тој страни. Муж Матидпјин Фаует, сазиавши за несрећу, која је постЕГла његову породицу, обишао је готово сав тадањи свијет по мору и по суву, но супруге своје не нађе. Паде у очајање, те се не хтједе ни враћати кући, него обукавши на се снромашко одијело, стаде се скитати по туђини, ником не говорећн о свом положају, имену и роду. А дјечак Климент. постигавши већ еавршени узраст и свршнвши науке, стаде дубоко размшнљати о свом удесу: ево већ 24 године, како му матере нема, а 20 година како га отац остави. 3 то вријеме допре до његових ушију глас о доласку Христову. У Клименту породи се жеља, да оде у Јудеју, мјесто проповједи Исус Христове. Д вријеме пловлења приспије лађа у Александрију, гдје је проповиједао апостол Вар_ нава. Одавде отплови Клнмент у Кесарију Стратонијску, гдје је ироповједао апостол Петар. Крсти се од њега и пође с њим заједно с другим ученицпма, међу којпма су била и његова старија браћа — Фавстин п Фавстинијан. Ио браћа нису познала један другог. Међу тим лађа стигне до тог самог острва, на ком је живјела мати Климентова Матпдија. Кад се апостол Петар прибли-

Св. 6 II 7

жавао граду, то на градским вратима спази остарј елу Матидију, која је просила милости њу. Апостол је већ путем дознао о пријашњем животу његовом и о судбини његове породице. Ступивши у разговор с Матидијом н саслушавши жалосну историју њезиног живота, сазна Апостол, да је она мати Климентова и рече јој : „Ја познам твог најмлађег снна Климента, који је сада овдје самном." При тој радосној вијести Матпдија мал' те се не лпшн жпвота: она обамрије. Петар је поднже и поведе собом у лађу. Климент, који им иђаше на сусрет, удиви се, кад с Апостолом заједно угледа и не познату жену. Матидија, погледавши на Климента п прнмјетивши, да је налик на оца, упита апостола Петра: „Није ли то син мој Климент"? Апостол потврди, да јест. Матидија паде око врата сину. Ролема бјеше радост матере и снна, који се тако пзненада састадоше послије много година. Матидија пође за апостолом Петром. Ускоро Фавстин и Фавстинијан познаше такођер матер своју и брата Климента. Послије некога времена, апостол Петар састаде се с човјеком благородног пзгледа, но у сиромашној, изношеној старој одјећи. Из прнчања 1Беговог дозна апостол Петар, да је он муж Матпдијнн н рече му: „Ако узвјерујеш у једног правог Бога, који је створио небо и земљу, то ћеш на мах угледати жену и дјецу своју здраве и чиде." Наступп ганљив састанак Фавста са својом породицом, за коју је држао, да је више нема. Фавст прнми крштење и заједно са својом супругом проведе последње дане своје у Риму. Кад је апостол Петар приспјео у Рнм, св. Климент поетаде његовим неразлучним саиутником и поче с Апоетолом дијелити сваки труд и оскудицу. [Пред своју мученичку смрт рукоположи апостол св. Климента за епископа Римског. Климент јс пасао Христово стадо врло брижљиво и обратио јс Христу мноштво људи, не само из простог народа, него и из угледних и одличних грађана Римских. Једном у вријеме Пасхе, крстио је он на један мах 424 човјека. Свакако знаменито дјело Климентово је то, што је он у Рнму изабрао 7 брзоппсаца, који морадоше запнсивати подвиге и дјела св. мученика, који страдаше за вјеру у Хрнста, чему имамо благодарити да су списи о тим подвизима ДОШЛП II до нас. Ревност Климентова за вјеру Христову подигла је против њега неиријатеље. Климент буде послан к императору Трајану (98.—117. године),

Б.-Х. ИСТОЧНИК