Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6 и 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 277

који заповједи, да се он отправи у заточење, у пусто мјесто — Херзонес на обалама Понта (данашњп Крим). Дошавши на мјесто прогонства, нашао је тамо св. Климент више од 2000 Хришћана, којп бијаху осуђени па тесање камена у горама. Тај је посао запао и Климента. Каменоломи, у којима је ваљало св. Клименту да ради налазили су се близу града Корзуна или Херзона (недалеко од данашњег Севастопоља). Долазак св. Климента врло је утјешио ирогнанике. Он је вољно радио заједно с другима, утјешавао их душесиасителнима бесједама, а тако исто учинио је он више чудеса. Тако, једном, сазнавши да да нема воде, почео је он, по упуству Божјем, на једном мјесту копати земљу. На скоро појавн се извор чисте воде, и од тога извора постаде читав поток. Глас о том чуду распростре се по дијелој околици, и народ многобројно стаде се скупљати да види ту чудесну ри]еку и чује бла. годатно учење св. Климента. Многи повјероваше у Христа и крстише се. Народа је долазило толнко, да се је сваки дан крстило ио 500 људи. За једну годину дана број обраћених у вјеру Христову у Херзонезу тако је нарасто, да је било подигнуто 75 цркви и порушени били сви незнабошки храмови. Тако с доласком св. Климента цјела околина претворила се из незнабошке у хришћанску. Сазнавши то, император Тројан подигне гонење против херзонеских Хришћана. Св. Климента метнуше у лађу те га са сидром о врату утопише у црном мору. Тако с њим учинише за то, да ученици његовн не би могли наћи тпјела љегова. У вријеме царевања грчког императора Михајила Ш. св. моћи Климентове нађоше на морској обали св. браћа просвјетитељи Славена Метод и Ћирпл, те један дно истих пренешен је у Рим. Свету главу Климентову пренио је св равпоапостолни руски кнез Владимир у Кијево, гдје је она спремљена у Десетинској цркви, 1 ) и овдје се она чувала до најезде Татарске. 2 ) Св. Клпмент написао је двије посланице КоЈшнЛанима и двије окружне тсосланице цјеломудрепим — невиним — дјевицама (дјевствени. цама). Ти сппси св. Климента запечаћени су духом ученика апостолског, а преимућствено духом *) Цркву ову сазидао је кнез Владимир, а десетинском прозвана је она за то, нгто је он истој за издржавање њено даровао досетину својих прихода. Рушевине те цркве још се и данас виде. Прим. преводиочева. *) Која пада око године. 1224. Прим. превод.

аностола Павла. Климент често говори ријечма апостола Павла, умјесто да говорп својим властитим. Жива љубав према Искупитељу, којом се одликују посланице апостола Павла, све се више опажа и у списима Климентовима. Љубав његова према браћи изражена је у чврстом, но кротком обличењу обманутих. IIрва иосланица св. Клименша КоринЛанима је драгоцјени споменпк учења мужа апостолскога. Посланица ова напнсана је послије Дамицијанова гонења (97. год.) услијед немира, који се породише у Коринтској пркви. Ти немири појавише се услијед тога, што су неки, по гордости и зависти, стали себи присвајати првенство у цркви Тп хрђави људи образовали су из себе партпју и стадоше лишавати власти оне, који ју добише по чину цркве; они се стараху да разруше поредак црквени и истицаху сумњу чак и односно догмата о васкрсењу мртвих. Не налазећи средстава у својој цркви, да би њпма прекратили опасан неред, угледнији чланови Коринтске цркве обратише се с молбом за помоћ црквн римској, п св. Климент од стране цијеле римске цркве посладе опомињући посланнцу Коринтској цркви. У посланици својој Климснт прпје свега указује на нзвор, из ког су поппклн међу њима немирп — на гордост: „ Једе, пи, угоји се, удебља и одрече се вазљубљени"" , говори им он ријечма Мојсијевпм (V. књ. Мојс. 32, 15.) те наставља: „Сад су базчастни људи устали против часнпх, ниски против знаменитих, глупн против разумних, млађи против старијих." Показавши нагубне посљедице надуте зависти у примјерима, и међу осталим у Датану и Авирону, позпва покајању и смирености а особито указује на Господа, напомнњући апостолску вјеру у Снна Божија н св. Духа. „Жезао величине Божје, вели он, Господ наш Исус Христос, није дошао у блнјеску великољепља и славе, нремда је то могао, но у смиреном виду, као што је о Бзему предсказао Дух светп." Затим обраћа пажњу на неограничену благост Творца и Промислптеља, који је устројио у свему извјестан поредак. Даље оппсује (чин) ред, који је установио Господ и Апостоли. „Све што нам је заповједио Господ, дужнп смо чинити у реду, у опред^ељења времена. Он је заповједпо свршавати припосе у Евхаристију не случајно н не без поретка, но у опредијељеља времена и часове. Тако исто и гдје му је по вољи да се свршује и ко да му свршује све то, сам