Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 302

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. б и 7

Светип.е си Србннове, у чистоти сачувао; И потомству српском младом, у аманет чисте дао.

Сарајвво , 9. ју.га 1891.

Ти си умро — са епокојством, душа твоја бјеше чиста; Анђ'о божји однесе је, там' гдје с' сунце П])авде блпста.

На твом гробу дивља ружа, Разасула мирис свјежи; Њезин мирис као да зборн: „овдје српски борац лежи. 6

Недељко Миладиновић.

Р а е Развалина старе православне цркве. У Котор вароши (Босна) а у бањалучком окружју, између села: Крушева брда, Сељачке, Бурче, Маљева и Грабавице, на утоку „Керлске" ријеке у Врбању, постоји један мали предјео — равнпца, који се зове ..Црквина", и на тој Црквнни, не давно нашао је котарски нрестојпик развалшту црквену. Престојник је нозвао околне сељаке, те су ту коналн п одкопали су п споља п изнутра цијели зпд, који је и сад у темељу врло добро сачуван, и на ком би се могло даље отиочети зидати. Олтар је доста изнутра лијепо очишћен. а унутрашност цркве није још откопана. Кад је откопаван зид около, нађенс су мртвачке кости а и цијели костури човјечији. Унутра у цркви — у олтару нађен је крст, а неки Омер Шипрага, који ту на Црквини стаџује, нашао је прстен којег је поклонио престојнику. Да ли је још штогод нађено то се незна. По предању народном ово је била црква српско-православна, а и по самом пзгледу црква је окрепута олтарем истоку; иоред тога у цнјелој околнци нема другог народа до ли православног и мухамеданског закона. Ови докази довољни су да потврде да је ова старнна српско-православног народа те околице. Уз ову развалину постоји данас џамија. Освештање црквеног темељног камена. Благ ословом Његовог Високопреосвештенства АЕ и Митрополита Господина Т>орђа Николајевића, освећен је црквени темељни камен новој српској православној цркви у Церовици (Гојаковцу) у протопрезвитерату Тешанском на дан 30. маја 1891. т. ј. на Вознесије Христово.

Н 0. Чии освећења нзвршио је по правилу Хаџи прото Тодор Илић, и положио је крајуголник у који је ставно написану и потписану сиоменнцу. Прилог цркви. Анђа супруга упокојеног Пере Петровића, житеља села Ростоке у кључком протопрезвнтерату, за спомен своме мужу даровала је 14 фор. српској православној цркви у Кључу. Срби ђаци у вел. гимназији у Сарајеву. У школско1 години 1890./91. било је у гимназији Срба ђака 97. Од ових је било 56 штипендиста. Римо-Католичка пропаганда у Србији. Српски митрополит Михаило обратио се недавно министру црквенијех дијела са жалбом на римске пропагандисте, који воде пропаганду међу православним српским народом. Ушљед тога је ступио мпнистар у преговоре са аустријскнм послаником о том, да се путовање римских свештеника стави под контролу закона. У владиним круговима у Србији сада се озбиљно осуђује питање о жељи да се формулишу одношаји римске цркве према држави. Поговара се, да је истина, да су учињени већ први кораци да се конкордат закључи. Надгробни споменик. Дана 15. Јунија о. г. подигнут је скроман споменик на гробу покојног И.шје Јовановића, рељевског богословца IV. год. који је закопан у новом сарајевском гробљу у Кошеву. Споменнк се састојн из пирамиде истееане и углачене од лијепог камена, а у њојзи је урезан овај натпис: Милом другу, богослову IV. године Илији ЈовановиЛу џ>1ј. у Јањи 1871., а ј- у Сарајеву '60 .112. 1800. год. Лодигоше тттомци сртт. правосл. богословије у Рељеву. Слова су врло лијепо нзрађена и позлаћена. Иитомци су са госп. ректором и ћастав-