Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 333

/ИнОГОПОЧТШОлЛ К.1Лд8фО/иК грддд д!крокникл КШ3Х К,1ЛГТМОЛ1к И КГОИ ШПКНН -б (ЛГ&јЖО II 8л1ИЛ|1НО ПОЗДрИК.ШННК, ТДКОИ Пј)ЛКН Г01П0ДНН 1ПИ1КОП црккк! ЕоМНћГК! што ПОГЛЛГ/ИО ПО КОККОДН ПЛК.1И НИШ! [ТрОИНИК! И КрКГТАИИ ДД прнд! ШП1ТК ННГОКО крити. :р| I! СИТО К1СК крикин! 831то. ЗЛ ТО [.И^рНО ЗЛ^КЛЛКЈН/ИО КЛШОН ЛКЖК^ ЗЛ^КЛ.1НС.ИО Ц10 ГЛ [Т! ДОМ1Н К [!К! ПОЧТ1НО ПрИДрКЖЛ/Ш И ШЦ1! .ИОЛИ.ИО КЛШ^ ЛШ,101ТК ДЛ ГЛ ПОЧТ!НО И ОПрДКИТ! Н ШЦ1! КЛ.И прлки.ио КЛ1К Ц^КЖ нр! НД.ИК |Т! БН.1Н ШПККНИЦИ !ДЛ КЛ.Ић I! ТЛКО Н кид-ктн ПОМДТИ 1КОА ДКЛ К,М(Т!ЛИ1НКА I К011К0Д0.ИК ПЛКЛО.ИК ДО КрЛЛА 1! ДЛ БН[Т! КОН (КЛЛДК и ,инрк ШНН.ИК Учнннли !р! КИ НЛ .ИК дрлго ДЛ КН (Т! К ,иир8 Пр^ЕИКЛЛН. Пн (лно! у го(поднн,1 !ПИ(к8пД нл аинки^к .ицл 1!н клрд н днк л^то рождк(ТКл ^рттокл ч. б. д. л^то. Писмо је ето писано у Јаничу, теје дакле Јаниче било и средиште православља што донекле могу посвједочити и оне огромне рушевиие старога града, а можда и дворова и манастира српских. Кад би ико жртвовао сумицу новаи,а ја сам чисто увјерен да би се испод оних рушевина и брежуљака многа драгоцјена средњовјечна српска старина изнијела. Од какве би важности и за прошлост и будућност наше драге отаџбине биле таке ископине, знао би нам и сваки првошколац екшприцирати. И кад би се наш књижевни ветеран, омиљени добротвор г. мишротлиш Ђорђс код владе за ту ствар заузео, ја не вјерујем да би га одбили. Јаничке ископине биле би видљива историја босанке цркве а ре.љифски мотиви били би свједоци српске скулптуре, те би се једном за свагда и на влади забиљежило: да је Босна од Немање па до ТомагиевиЛа била српека и да јој нигда државна црква није била јеретизмом оскрнављена. . . Ми треба да своју прошлост својски позитивно испитамо, јер иде вријеме у ком ће будућност са прошлошћу ратовати. . . .

Зар нико не сардира тенденцпозна оппсивања средновјечних надгробнпх стећака по српској Херцег-Босни? А ти елементи већ сад доводе у погрјешку и оне којп неби хтјели да гријеше. Лпјепо и упозриво писао је о тим стећцима, машетима или споменицпма Брачанац учени професор Фране РадиЛ и као стручњак по њима и по Књинским ископинама доказао: да су рељифи орнаменти и спирали на свим тим скулптурским одломци и алдитима чисто српски. И иризнаше му то учени академичари најчувенијих академија свецких признаше му, и опет босански безазлени епиграфи и старинари муком муче, па лутају од књижурине до књижурине и од стећка до рушевине као тице злослутнице од дрвета до хладне пећине, кад траже црвиће за своје нежне стомачиће, а просута зрна из дозрелог класја неће ни да погледају. . . Те безазлене луталице довеле су у неприлику и Србнна г. Ђ. СшрашимировиЛа , који од скора поче лијепе чланке писати у „Гласнику земљског музеја сарајевског". Из њих готово јасно пзвирује да би хтјео нешто друго рећи, ал критично је на његовом мјесту тај бити, па побијати оно што је већ признато као истинито. Нећу да рекнем да му мањка за то енергије, јер у крви славног ђеперала СшрашилшровиЛа , који је за српску војводину 1848. годпне Херкулово јупаштво показао, несмије бити нико мекушац ни малициозан, јер то би била бурлеска за какав а<1 поћип. Но било како му драго, ја се љутим иа г. Г Б. Стратимировића што му је чланак „ 8г е <1иј еујеко упо §тоћ1је кос! Х^обсе" онако неирецизно написан, јер из њега само неодважан плосбим тенорира. Сопствено увјерење пером је уморено.