Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 347

у Возућој равно 10. сах., рачунајући путовање на кољу. Темељ црквн постављен је 4. априла 1890. а свршена је и освештана на 9. Јуна ове 1891. годнне, у славу силаска св. Духа на Апостоле. Свечаност ова у толико је сјајнпје нспала, што је освештање цркве обавио наш општељубљени Внсокопреосвештени господин митрополит Ђорђе Николајевић. Није ми намјера о овој ствари на шире писати, него тек гледаћу у главнпм потезима да кажем како је ова свечаност текла. Њ. В. Господин митрополит приспјео је у пратњи прото-ђакона Бошковића у Маглај још у Петак, у (> сах. пред вече жељезннцом; па, и ако је тог дана било небо са свију страна натмурено и падала тиха кипшца, ипак су на колодвору оснм грађана из Маглаја и сељака из околине, причекали господина митрополита сви чиновници наше вароши. У дочеку тога видили су се још и 2-3 угледна мухамедовца, а на челу им начелник града Мустафа-бег Узеирбеговић. Кад је госп. митрополит ступио на земљу из жељезнички кола, поздрављен је од свију присутни добродошлицом, а за тим је руковао се и питао са свима редом; а народ прилазећи са дубоким поштовањем љубио је уједно свога архијереја у руку. Ово испитивање и разговор г. митрополита са оном масом свијета што га је дочекала, мало је трајао, због кише која је надала, него у брзо г. митрополит усједне на кола и одвезе се у стан маглајског пароха, гдје је и преноћио. Од колодвора па до у варош има 10 минута, а с обе стране пута впдило се радознола свијета који је изашао да поздрави и види свога архипастира, који сад први пут долази у овај крај. Кад се узме у рачун и ова околност, онда ће сваком лако моћи јасно бити, да је г. митрополит дочекан сјајно. Истина је; ту није било никакови смишљени парада и говора, али инак могло се лако познати на лицу и очима свакога присутнога, велика веселост и унутрашње расположење. Сутра у 9 1 2 сах. прије подне извољело је Љ. В. госп. митрополит походити у конаку котарског предстојника, којом приликом представљено му је сво чиновнпштво; а нза тога посјетио је такође градско поглаварство п школу. Изпшавши нз школе г. митрополнт шетао се и разгледао варош; а кад се вратио кући, тачно у П 1 , ^ сах.

учинилп су подворење г. мнтрополиту г. г. предстојник, судац, порезник, градоначалник и остали свега 8 на броју. Подворење је трајало око 25 минута и проведено у пријатном и веселом разговору. Тога истог дана, иза подне око 2 сата већ је било све готово и спремљено да се полази пут Раковца, те се могла видити велика живост и кретање пред станом маглајског пароха, од искупљене свјетине и коња који су спремљенп били за пут. Равно у 2 г / 2 сата изашао је г. митрополит и узјао на коња њему одређеног, а одмах за њим протонамјееник маглајски, по том ђакон еа још 5 свештеника и учитељем из Дервенте, п још неколико сељака. Док се прошла варош и од ње одмакло за једно 20 мннута, све је бнло тихо и ћутало се, а послије се заметне разговор, то о овом то о оном. Ш. В. госп. митрополит био је весео и расположен путсм, те запнткивао: „Чија је оно кућа? Које је ово село? Како се зовеовобрдо? и т. д." Читав сахат смо ишли док смо дошли до села Брусннце, које нам је остало у лнјевој страни, низ Босну идућн, и скоро имали смо сав овај пут доста узбрдит, зато кад се на брдо испесмо, станемо на једном висоравњу, да се мало коњи одморе и издувају, а зато вријеме, онако с коња, прегледтзо је госп. митрополит околицу и врло се чудпо брдовитости овога краја, те ће рећи: „Е, људи Божи, сад впдим н вјерујем, да Вам мора бити тешко, кад требате за сваку и најситнију Вашу радњу ићи у парохију, јашући по овим врлетима." Ова прнмједба што се чула нз уста г. митрополита није нама свештеницима бида мрска, и то ради тога, што се нађе по гдје који парохијанин, који је сву надутост и поквареност по некога варошлије ирикупио, па би хтјео да му поп прелпјеће и доспјева свуда у брзо, као да би био на крилима, а неће да помишља како то није могуће. Са овога мјеста видио се мало тороњ од нове цркве у Раковцу, нама десна стојећн кад се на исток окренемо. Одавде нијесмо пуно ишли, а угледасмо на једној омањој равници поред пута, више тако званог „брусннчког молитвишта", један чопорак сељака из Раковца, са својпм парохом на челу, који су изишли да сусретну и поздраве госп. митрополита. Кад је дошао г. митрополит на домак овога сакупљенога народа, уставио је коња, а присутни