Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 348

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

га поздраве: „добро дош'о гоеподине." Одмах за тпм приступи најприје њихов парох, пољуби у руку и упита се за здравље са г. митрополитом, а за тим и сви остали. Ни овдје нисмо коња одјаивали, него кренемо нама даље, и ако није још до цркве било внше од 3 У4 сахата. Цио овај пут од Маглаја до у Раковад, води скоро све кроз шуму, па није да је само пријатно путовати овако у друштву и на туђим ногама, него ти се чисто чини да растеш и подмлађујеш се у оваковим приликама; а наш је пут сада одавде постао и пуно веселнји и раздраганији, јер се пратња г. митрополита знатно увећала са ијешацима и још са два коњаника. Пут је сада нзнова текао уз брдо, скоро */ 2 сахата, е кад и тај терет превалисмо успевши се и на потоње брдашце, што је од нас цркву заклањало, сад видисмо цркву саевим добро, па и народ који се бијаше већ прикупио око ње. На овоме брдељку могли смо се и ми од цркве добро видити те зато почеше нама и прангије грувати, које су намјештене биле на једном брежуљку више цркве. Могло се примјетитп, како пуцњавом прангија чисто прену свијет из његовог досадањег стања, па се поче нама у већил гомилама од цркве напријед помицати, идући нама у сусрет. Ми, сисавши већ у раван, допирасмо до првих редова од народа. Сада устави коња госп. митрополит п сјаха, а такође и сва његова пратња, а у тај пар заори се дуготрајно: Живпо! Одмах притрча неко из народа те прихвати коња испод г. митрополита пољубивши најприје у руку, а на то се опет заори: Живио! Сад је тек настала права тишма, јер је свако рад да види свога архијереја, и да га пољуби у руку. Видио сам како се многи побожни Хришћанпн крсти, па тек онда прилази и љуби у руку; а у очима стараца и старица, могле су се примјетити и сузе радостн. У овој гунгули и комешању од народа чуо сам како неки говоре: „Е, брате, јес' видио, како је владика стар, па опет нам из толике даљи дошао и послушао нас! Е, па живио! Живио нам да Бог да!" чуло би се опет како други надодаје. Кад је био крај поздрављању, отишао је г. митрополит на одмарање у приправљену за њега кућу, код Пеје Тодоровића, која ннје далеко од цркве; а такође и сва његова пратња сјела је и мало оданула од пута, а на скоро послије одмора

почело је вечерње, кога је свршио парох маглајски са ђаконом Бошковићем. Пред вече слегло се још доста свијета из оближњи села; а и сутра до неко доба дана још је народ придолазио. Сутра дан, т. ј. први дан Духова, започело је јутрење рано, а од прилике око 8. сах. пошао је г. митрополит из свога стана у цркву, а пред њим ишла су дјеца обучена носећи чираке. По даље од цркве дочекали су г. миртополита С. свештеника сасвим обучени у црквена одјејенија, и тако допратили га у цркву уз грување прангија и нјевањем дневног тропара. Најприје је обављен чин освештања, па онда архијерејска служба, на којој је проиаведен за ђакона, Коста Поповић, учитељ из Дервенте, а најпослије свршено је и велпко вечерње. За врпјеме од 8 сати до 1 сат иза подне док је трајало освештање и свечано богослужење, грувале су прангпје непрестанце. На причасном говорио је народу врло лијепо и поучно слово г. митрополит. Послије службе сјео је г. митрополит са осталим гостима за ручак, који је приправпо Пејо Тодоровић, за 20 особа, и то одмах код цркве, у лијепом хладу. За вријеме ручка наздравио је прву здравицу г. митрополит, Њ. Величанству цару, на коју се сви присутни одазваше бурним: „Живио !" Котарски предстојнпк из Маглаја г. Јордан, наздравио је госп. митрополиту и свештенству, на што је одпјевано: „тон деспотин" ; а прото-намјесник г. С. Бјелајац наздравно је предстојнику и чиновништву. Осим ови здравица, још њих неколико пало је а наравно иза сваке је одпјевано по једно „многаја љета." За ручком пјевале су се и различите пјесме народне, али нови ђакоп особито је добро одпјевао „Бранково коло", уз припомоћ учитеља из Хрга г. Боројевића, и свију присутни. Лијепо нас развеселио уз гусле, такође Бранковом пјесмом „Гусле моје овамо те мало", Ђорђе Марковић, син пок. ироте Серафима Марковића. За сво вријеме послије подне играо је и пјевао народ око цркве и по цијелом збору. Кад је био ручак око б. сах. готово, отишли су сви гости да гледају народно весеље, игру и пјесму, које се није ништа пометало, и ако је мало кишица прснула иза подне.