Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 359

Рађена је по славенској Бнблији и прсводу Т>урс Даничића. Приповијетке у њој изложене су тако јасно, да их може свако дијете врло лако разумјети и упамтити. Писане су лаким стилом, чистим, лијепим српским језиком и јужним правопнсом. Осим тога додана је уза сваку прнповијетку по која сходна реченица из св. Писма или народна пословица као морална поука, што такође даје

велику вриједност овој књизи. С правом можемо рећи да је ово најбоља школска књига ове врсти. Стога је најтоплије препоручујемо нашим учитељима и српско-православним општинама, а и сваком брату Србину. Ин конзистојшјалнс сједнице држане 1. августа 1891. број 1336. у Сарајеву.

Одговор. Госп. В. Стакићу.

На Вате питање у IV. и У. свесци о. г. стр. 215. овог листа, част ми је одговорити, да је у Ш. св. на с.тр. 107 и 108. у брзом преиисивању погрјешно наведено ово: „— да је под бр. 35. Венијазшн (Краљевић) бпо мптрополит од 1817. —1835., који се као еппскоп налазио при патрнјарху бр. 34. Калинику 1809—1812." и да је исто мјесто требало овако да гдаси : н —да јеподбр. 34. Калиник (1809—1812.) Ове је године (т. ј. 1812.) због наступившег турског зулума по пропасти Кара^орђевој? побјегао у Цариград, а мјесто себе оставио

свога епископа, чувенога Венедикта Кра.вевића, који је тако1ђс послије неког времена, (дакле послије 1812.) побјегао у Далмацију, кад је познато, да је Карађорђе страдао 1813. и да је Крал.евмћ рукоположен од митрополита Калнника 1805. да је из Босне пребјегао у АустријV, пз ње у Србију, и 1808. дошао у Далмацпју, гдје га је Наполенов синод изабрао за владику. У Звмуну 26. јула. Димитрије Руварац парох земунски.

Пренорука.

Српско-православним црквено-школским На молбу српско-православне црквено-школске општине Блажујске, Високоиречасна АЕ М. Конзисторија упутила је. сљедећу препоруку на српско-православне општине у Дабро-босанској епархнји дописом од 12. августа 1891. број 1552.: „Овдје у прилогу доставља се и од стране ове консисторије најтоплије препоручује тој славној општшш иозив са књижицом српско-православне нрквено-школске општинс у Блажују, ]>ади сакупљања добровољних нрилога за градњу сриске цркве и школе у Блажују. Познавајући ова консисторија будну свијест српског народа у овим покрајинама, којн је у толиким и толиким приликама свијету показао како љубн ц штује своју

општинама у Босии и Херцеговинп. свету вјеру православну и народност српску; нознавајући даље родољубље наших српско-православних општина—нотпуно је увјерена, да ће се та славна општина братски и српскн одазвати позиву ваљане блажујске општине. Незаборавите да само оваким узајамним помагањем можемо дизати оваке установе, које су бедем за очување наше свете православне вјере и народностн српске. Не заборавите ни то, да ово није само на корист народа блажујске општине, него на корнст и дику цијелог српског народа, па зато притеците с прилозима у помоћ браћи, сваки по свом могућству, а божијн благослов, слога и љубав хришћанска нека вам буде неграда за то богоугодно дјело,' -