Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9 и 10

ттренпјели, а 1738. опет ју игуман ГТахомпје са собом у Пакру пренесе. Краснћ је само знао да су плаштаницу Милешевачки калуђери у манастир Гомионицу донијели, а монографија манастира Пакре нпје изискинала да о тој плаштаницп опширније говори н да истражује, да је она донијета бпла у већ подигпут Воведепскп манастир. Красик је плапгганпцу тек само као старпну ио предању калуђерском ил по инвентару игумапа Пахомпја споменуо, а п не разбирајућп даље о манастиру Гомионицн. Да је срећом Краспћ сад у животу он бп јамачио бар овом прилпком Мплешевачко-гомионичку плаштанпцу тачније описао, и нуз мене пристао да потврдп дајемогуће, да-је ттлаштаница тек у ново саграђену цркву Воведенског манасшира иоложена. Послије 143. године кад су калуђерп у Пакрацу доселили ипвептпрали су пм причали да је пста плаштаница нз Милешева у њнхов манастпр доннјета, а н пе разлажућп п о постанкт свога манастпра. Кад је игуман Пахомија плаштаницу из Гомионице однио, бпла је она својипа ове свете задужбпие, те татсо п сад има права на н.у, и ја је као својпну и црквени нметак овога манастира н сад убрајам. XI. Велика Плаитганица. Ова се плаштаница налази у славоиском манастиру Пакрп п употребљују је на великп петак да преставља гроб Христов. И:: овог манастира тамо ју је пренно године 1738. игуман Пахомије, кад је своје братство испод турског зулума извео. Ето ја сам све старнне и црквени пметак Воведенског манастпра Гомионице, групиране инвентпрао п по могућностн описао. Ко год буде све натписе разборпто п умозрнво нроучавао, тај нека гласа: дал су ову свешу задужбииу м.илегиевач.ки калу1јсри иодигли.

Стр. 375 Ја мнслим да сам то доказао, ал како је тенор мога урјереп.а само на темељу горњих аргумената саграђен, ја цпјелу зграду излажем пред чптаоце да је: ако је на слабом таемељу разруше. Сад морам иеколнко да рекнем п о непокретиом нмању овог манастнра, јер мн је то и дужност а и пређангњп огшсивач куриозно је о теме говорио, вјерујући у бајке да је мапастир пекад пмао цпјело село као своје кмеЛане. Манастнр ОваЈ, Воведенски манастир Томмоница није никад пмао својих земаља, осим што је прпје десетак годппа честнти настојатељ Псајиа Костпћ, шест кућа кмета купио, а у куповању својом заштедом и зарадом припомагао му и садањи јеромонах Гераспм Кочпћ, давши му 4500 гроша н нспросившн 120 овнова на ту цјел. До опе земље манастир никад није нмао своје. Манастир лежн у врло романтнчној долинп опасан тврднм зндом, а окружен високим шумовитим брдима. Пут из најближе вароши Бањалуке до манастира и сад управо пеиостоји, јер свако село пма своју стазу, а кодски пут од правог друма, преко три сата некако грубо и неправилно крпвуда, но и тај се тек од скора памти. Село Кмећапи расминуло се по убавим мочарним придољцпма п сурпм гребенастим шумовнтпм бреговима. Земљиште кмећанско и сад је већнном неискрчено шипражасто, а иегдје п каменнто. Становници су сиромашнп, јер зем.ва прл.уша слабо рађа. а живе у 30 кућа. Кад се узме да се земљишта највпше искрчпло свршетком прошлог и почетком овога вјека, онда прнје раздјелења Боспе меЈју спахије, ннје бпло нн пети дпо садањпх ораћих земаља, а још п сад има људи којп памте само У кућа. Пзлазп дакле да прпје 260 годииа није око ма-

Б.-Х. ИСТОЧНИК