Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 37 б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 II 10

пастира ни било впгае искрчени земаља^ него гато нх сад обрађује, а можда јога и мање. Манастир је могао иосједовати п три дана )' пакрст див.1,их гауметпна у 1:оје су се збсговп скуи.1»али, ал кака му вајда од тога V ОраЛс ас.ч.ге- која кцИц уидтке и богати .пинчстпр нијс никид и.иао, а то се по п»('гов(>ј скромпостп впдп, па н 11о старом тсме. 1>у пзгорелпх јога првагањих ћслпја. 11о овоме мапастпр с\' обдржавали калуђери ирогањом прилога „благочестнвих Христпјана" и гато год је вигае калуђера имао, сне се бо.ве разлијсгало побожпо појање у црквицп п-,егокој. Највећп иметак ог.ога манастпра бивао је: ва.1»анп калуђери п искреи добротвор настојател. његов. Као добротворе споменућу му: Проигумана Савву а његове јеромонахе К(>н< тант,ина. Силветара и Гсрвасију , којп

Ријеч о Православни Кво ријечи ап. Павла, којом назива ираве и нобожне Хришћане „црквом". Заиста, ове су апостолове ријечи узвишене, пуно значајне, па многоме и непојмљиве. — Како може св. апостол називати побожпе Хришћане „црквом" и „прсбпвалпште св. Духа"? То ћете ме ви запитати, паито: гата је управо црква божија? Састављају ли цркву овн зидовп, који нас окружавају, са овијем сводовима над нама и овим св. мјестом гђс мн стојимо сад? Не, ннје то црква. - - Цркву божпју сачиљавају сви људи из цијелога свијета, који вјерују у једног правог и истпнптог Бога и пспуњавају његове св. заповиједп. Тако исто црквом сс може називатп п скуп неколико побожпијех душа. које су се скупнле на заједничку молитву, као што сте ви сад.

су га п подиглп. Послије ч.нх упапређивалп су га: Игумап Пахомије; јеромопах Гаврпл; архп.мандрпт Пахомпје; игумнп Мелеитије; јермонах Неофпт ЈЈукојекић; пгумпн Атаиаспје; игуман Партсиија; пгуман Леонтије; пгуман Мојсеј Спедерна; јеромонах Сгевап Бановић; моиахиња Апа; архпмандрпт Серафп.м Нек-пћ; прош-у.ман Партенија Давпдокпћ; јеромоиах Исапја Костпћ. Љубав спрам цркве п к-уће ог.пх доброТвора, чппп мп се да је потпуно пас.ведио п садањп настојатељ Гаврпл Стојнић, којп сву снагу п знање употребл»ује да манастпр матсрпјалио уиаприједп, а отваранзем српске школе, псиуниће же.1»у проигл мапа Саве, јер ће његовој залужбипп дати прави тип какав је у постанку имала, обогатиће је моралним богатством. Герман. је})омонах мапасти]),ч Моштанм це, а нређе монах Гомионички

о цркви. 6к1 €!Т( ((((ЖОКТ* Боги жиклгш, и Д Бож'['Г( ЖИК('1"К К1-. К,1(Тј . (П. Кор. ГЛ. 0. ст. 16; 1. Кор гл. ;3. ст. 10.) христијани! Према томе и ми ћемо данас иајвише обратити пажњу на нашу свету цркву, јер на овај свијетли празник сиђе Дух св. на апоетоле п умудри их, како бн што лакше н успјешпнје своје велико дјело извршили. — Впђе ћемо, како је црква божпја постала, како се распространпла, даље, виђе ћемо њена својства и каквн морају бити Хришћани, којп се у тој цркви налазе. Кад су се испунила старозавјетна нророчанства о искупптељу свијета Господу нашем Исусу Христу, и кад је ()н сишао на земљу, онда је основао себи цркву. Између осталих својих ученика пзабрао је двапаест апостола, пак их је сам учио својој св. науцп п заповједио нм: „да иду по цијеломе свијету и проповједају еванђеље свпма људима". И заиста апостоли послу-