Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 364

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 н 10

придозима томе споменику. У томе ие треба иико да изостане. Сваки може п треба у ту племениту и општу ствар макар п нешто допринијети. Кад сви учипимо, па то било по најмање, биће ппет најкпше, јер: „длак-а по длака сплете уже", а „камеи иа камен ознда палачу". За ову ствар свештеник V гвојој парохпји треба најприје да иозовс ио пвкољико одличних љ : /ди и од ња.г склоии иододбор, коме ће сам свештеник л' селпма битн предсјединк. Кад тако учини опда се пма јавпти одбору у Сарајево, од куда ће добити књижицу, у којој ће имати уппсивати се имена приложннка н колико је којп приложио. Вама пак високопреч. протопресвитери и надзиратељи особото се препоргчује да о овоме подручно вам свештенство упутите и поучите. По могућству, док је још на вријеме, иорадпте да се у корист спомеипка учппе п српске забаве, јер су оне од велпке мо-

ралне корпсти по народ. — Гдје то нпје могуће нека свештеници згоднпм приликама босједама у цркии поуче народ о Спмп Мидутпповпћу п тпмс га пострекну па усреднпје п обалатпје прплагање за сп- меипк. Иодо, .бори са глапипјем одбором могу водитп преппеку иепбсредио. преко свога протопрез птерата плн ове духовпе власти. Сг.ештеипцп! Мп се пуним правом уздамо у вас п надамо се да ћете ову Нашу препоруку објеручке ирпмпти и озбиљно се побрпнутп да се сва Наија мила п дична Србадпја достојпо одазове велпкој сјепп Нашега омпљеиог нјесипка п јупака Снме Мнлутпновпћа Сарајлпје. Сплго то од вас иште, а вп сте му дужии, јер је он цпјелога свога жпвота много патно и неуморио радпо за срећу и иапредак цијелога Српства. .}' Мосжшру дапа 10. јулпја 1801. АЕ. Митрополпт Херцеговачко-захумскн Серафим Перовић с. р.

Велика Бож!Iја к11-и га. из које чишају и пеижмени. (11 а Ј) а ф р а з а).

о

Бп

тп ппсмен, умјстп књиге читатп

Некндн.ио! сго (Божк) ш.м €го И Божктко, 0т'т> 103ДИН1А . И I .1 Чр! 3 "К р^ЗЈИИТјЈНКДНК ткорнпн кидн.чм. (Рпм. 1, 20.) \> је свпјет Божнјп илп природа, васпопа.

— ствар је веома делпкатна н корисна; ГГашта јето „свцјет", „ирпрода," „вагиона но, човјек се може учитн не само из пп- 1 — Небо , и на иебу: супце, мјесец, звјезде, санпх књпга. Поегојп књпга негшсана, а облацн, кпша, град и туча; земља, и иа створеиа самнм Богом ; Књига жнва и ве- ј зсм.бп : плашше, брда, долпне, по.ва, лулнка; књига вјечито за све отворена; књпга, I говн, варзшп, села, рпјеке, језера, траве, коју сваки човјек може разумом чнтати, ; дрвета, тице, звјеровп, стока, .1>удп п т. д. п добру научнти се — на ма био и пе- п т. д. сае то назпва се једнпм словом: инсмен, ма п незнао: аз, буки, вједп, гла- ј „ свијет," „природа," „васиона ." И тај „свпго.в и т. д. п т. д. Па која је то књига ? јет," „природа," „васиона," п називају св.