Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 414

Б.-Х. ИСТОЧНПК

Св. 9 и 10

вам архијерејским благословом да га можете слободно носити. Прецоручујући вас покрову свевишњега Бога, надамо се да ћете и у будуће вашим примјерним владањем, ревношћу п по-

слушношћу оправдати и сачувати благонаклоност и повјерење Наше у свима вашим свештенопастнрским дужностпма и тиме стећи и веће одликовање". Р а 3 II 0.

Српска добротворка у Чајничу. Дана 9. јуна ове године навршила се управо година, како немила смрт покоси живот наше суграђанке, честите Српкиње и дичне добротворке — Босиљке удове пок. Васиља Војновића. Покојна Босиљка живила је скромно; од свога је залогаја откидала и дбшљедну пару штедпла док је прилично имарве стекла. Ланп у (50 годинп жпвота свога, она је испустила своју племениту родољубиву душу. Али својим ирилозима она нас је колико нзненадила, толико н задужила. Пред смрт своју па неКолико дана она је прп чистој памети са Богомданим иметком као својом тсковином распоредила овако: 400 фор. поклстила је ирав. цркв. опћини за г фонд с/раскс прав. осн. школс у Чајничу и • 100 фор. сиротном дјечаку Боју Лукићу који је њу послужнвао; тто 50 фор.: Задужбипи Хердега Стефана код Горажда, ман св. тројици код Пљеваља и ман. Острогу (у Црној Гори); затим 150 ф. за ногреб свој и опијела која јој се пмају учинити и 200 фор. да се подмире њезини дугови и нодијели сиротињи. А за све те жртве, које она драговољно на олтар просвјете српске и цркве наше цринесе не тражи покојница ништа до то — као што у тестаменту наводи: „да је браћа суграђани са свештенством по лијепом обреду прав. цркве до ладнога гроба испрате, и да јој се након њсзине смрти међу српском браћом сномен вјечити чува!" Ове ријечи најбоље карактеришу родољубље пок. Босиљке. Овакав се добротвор код нас још ннје појавио н Босиљка је прва у Чајничу, која се истакла толиким прилогом, па још највише за српску школу, тај свети аманет ђедова нашпх! Дај Боже, да се и друга браћа наша а особито богатија угледају на ову узорну Српкињу, којој ћс Срби чајничани на вјечна врсмена дуговати благодарношћу са ускликом: „илава јој и Бог да је прости!" као што јој п ја ево сада велим: Вјечна ти намјат!

Слава имену и лијепому спомену твоме, кога си вјечити у роду оставила! Чајпиче , 1891. год. П. Ј. К. свештенпк. • Дар српско православној цркви у Чајничу. Побожна и угледна Српкиња. гђа Мара супруга Т. Врге котар. предстојнпка у Чајннчу, а шћер пок. Јакова X. Тривковпћа из Сарајева прије 4 године бпјаше од умне болести тако ослабила, да јој сва нежна брнга у наручју родитеља и прнјатеља, ни толико заузимање љекара у Сарајеву као и опијех у загребачкој болннци (лудници) не могоше помоћи. Провцђењем Божијим њој би суђено да у највишој болестн са матером својом дође у Чајниче, да се поклони оглашеној чудотворној нконн св. Богоматере. Пошље петодневног бављења њеног овђе, гдје се и дневп н ноћу пред троном Богоматере молила, она се тврдом вјером п надом на милост Божнју и чудесима ев. Богоматере од дуге н несносне болести излнјечи и здраво прп чистој свијести у Сарајсво поврати. Пошто се она затим настаннла овдје, онда је из усрдне побожности и благодарности према св. Богоматери, која је поред других и с' њомс право чудо показала. чешће новчане и друге прплоге чинила нашој цркви. Ау овој годинн 1891. обдарила је нашу цркву са три красна скуиоцијена завјеса — један за трон Богородичин а 2 за иконостас сприједа, који цркви нашој служе, за урсс а даровнтељки на дику и похвалу! Пека јој прсблагп Бог подари још много љета најблагополучнијег живота! Осим тога : МиЛа Зсц трговац у Чајничу даровао је марта 1890. г. срп. прав. црквп у Чајничу 42 ф. за спомен свога брата пок. Спаса. Живко ВуковиИ из села Страна (невесињског котара) даровао је цркви у Чајничу фебруара 1891 г. 35 фор. за спомен свој и своје жене. Максим Цвијетић из села Соволовића (рогатичког котара) даровао је 14. августа 1891. г. прав. цркви у Чајнићу 41 ф. за спомен свој.