Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 418

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 II 10

Пста зграда састоји се од четири собе од којих ]е једна за српску школу намјењена, у којој би се могло учити до 60 Српчића. јер је пространа и свима педагошким захтјевима одговора. Нек је вјечита благодарност нагаем старцу архијереју и добротвору свога народа и српске школе, који сваком ириликом, гдје је потребно чини доброчпнства ради очувања нашпх стетиња н аманета. Младом јерононаху и настојатељу манастира Моштанице оцу Герману (Ђорђу Јовановићу) честитамо, с тврдом надом: да ће својим разборитим економпеањем и радом унаприједити ову српску задужбину на корист православља, н да ће поред ње у кратком времену прикупити невину дјечицу да се уче вјери и сриској књизи. Митрополит Серафим у Рељеву. Као прве двије тако и ово године његово високопреосвештенство господин Митрополит Серафим Перовић посјетпо је каноничкп у своје вријеме неке крајеве богохраниме епархпје евоје у горњој Херцеговинп. А прн повратку у своју резиденцију благоизволио је по жељи посјетпти и овај наш српско-православ. завод, овај једини расадник у поносној Босни и кршној Херцеговинп богословеке науке, којом се младићи Срби и синови ових покрајина оспособљавај у за будуће свештенике н вјероучитеље у духу православља; да иосјети господу наставнике, ђаке — своју духовну ђецу, н у опште мјесто ово, као што је то његово високопреосвеш. жељело одавна. суботу 7. о. м. стиже Н>ег. високопр. са жељезнице уз пратњу свога тајника ђакона г. Правице баш}- врпјеме вечерње службеу црквицу, гдје се г. г. наставници с' ђацима сабрали бијаху на молитву по обичају. По том је дакле Њ. В. дошавшп као што рекох, прпсуствовало вечерњој служби. По свршетку вечерње госп. митрополит благословио је у цркви присутне, а ђаци су отпјевали: „Тон деспотин". По изласку пз цркве поздравио се — најприје са г. г. наставницима, па онда са ђацима; затим је пошао у собу да ее одмори. Пошље краткога одмора прегледао је г. митрополнт завод и мјесто; о заводу се повољно изразио, а и о мјесту као доста романтичну по положају и изгледу. Сјутра-дан, т. ј. на малу Госпојину (Рождество Богородици; одслужила се у заводној

црквици по уставу јутрења н литурђија у своје вријеме, на којој је присуствовало Њ. В., г. г. наетавница, ђаци и лијен број срп. прав. народа из оближњих села, који се по обичају сабрао бијаше ради молитве. По свршетку литурђије и по нзласку нз цркве пошао је г. мнтроп. у завод уз пратњу наставника и ђака, а народ, изишавши из цркве одушевљен молптвом започе покрај Босне пјевати и играти нод ону босанску! Народ је играо и пјевао до 2 сата пошле подне, а затим се разиђе својим кућама. 3 2 1 2 сата по подне наш добри и врли архипастир нризвао је к' себи у салу све нае херцеговачке питомце, те нас очински поучио отприлике овом бесједом: „Љубазна моја дјецо!" „Премилостиви цар и краљ наш Франц-Јосиф 1. старајући се о срећи и благостању свог милог народа босанско-херцеговачког у опште постарао се, те је дао подпгнути овај, овако лијепо украшени дом за српско-православно богословско-учнтељско сјеменпште у Босни и Херцеговини, у ком се ви, драга дјецо моја, васпнтавате и учпте, у првоме реду за вашу сопствену будућу срећу и опстанак, пак за срећу и корист свог народа, отачаства и државе. Па помислите само, коликом сте благодарношћу задужени и колнком љу г бављу везани ушљед тога према Његовом Велпчанству и према нздашној нашој впсокој земаљ. влади, која вам све што треба у ту г цијељ издаје, и непосредно стара се о вама у тој надн, да ћете сваки, наравно овђе велим и за остале, — бар обзиром на своју шљедоватељну срећу г — удостојити се толиког доброчинства у свакоме погдеду као прави богослови! А п ја сам вас с' том истом надом као надлежни архијереј ваш овамо послао п ирепоручио. Ја се много радујем што вас впдим све тако здраве н чиле, захваљујући Творцу и молећи му се, да вас и убудуће иодржи у најбољем здрављу; да вас укријепи и умудри; али се уједно радујем и задовољавам и тпјем, што сам о примјерном владању као и о добром успјеху вашем са стране ваших г. г. наставника, односно од пречасног господина ректора извијештен на пуно моје задовољство. За то вам препоручујем и очински налажем, да се и убудуће примјерно владате п да вам то свагда најпрва дужност буде, те да владајући се тако не жалите улагати труда за науку,