Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 366

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9 и 10

макар п да лете по ваздуху но пе вјечпо; подето, нолете — и опет падају па дрво, земл>у нлп на што му драго. На чему зем.ва стојп? Ни на чему: НЛ НИЧЕГО/ИТч Ж* пок^шкми з *лик> покгл^ншлл* ТкоилПк — пише у једпој пјесмн црквеној. Како се така немпслпма тегоба може држатн сама собом? Не може сама сомом, вп право велите; п.у лн>ра да држи такође пека велпка сила. 1 1 ија сила? Ннчија до снла Божија. ()н сг:е држн, креће п о свему промпшљава. Ето, на тај пачпн нз прпроде, прочптао сп о Богу још једно велпко слово — да је оп Вкдржитглк. — А шта рећп о земљн? Погледај — де пајмању стварчицу и она 110 ти такође говоритн као кн>ига о Творцу п Скедржптед.у. Вндпш ппр :зелену транку, лијеп Ц1зетић, — отпдп понаужниај се п пптај ко га је тако створпо, тако лпјено украсно? II оп ће тн кааатп: Отац небеснн! Впдпга тнце што лете по воздуху и пду по земљи; оие са.ме не снју н не жању, нитп сабпрају у жптннпе, а свагда су спте п задопол.ие. Нагштај их: ко их храип? Отац иебеснн — одговорнће тп. Тн, може битп, помнслнНеш: та тнце једу паше жито. Но, ваше жнто — од куда вам је? По чпјој вам је во.вп пзрасло п сазрело? Када бациш сјеме у земл>у, знаш лн ти, да ће оно заслп урно израсти или да мора пзрастп п плод донпјетп? — Не знаш. не упага; већ кад снјеш тн говорпш: „дај Боже п Оче небесии да бп родило!" И отац небеснп, запста кад га молиш, као добрн п послуганп спп п да: те жнто поспјано нзрасте, родп, саз[>п п плода тп донесе— по ЈБеговој вјечној и неисцрпнмој мнлостп п благости. Ето, сад внднга да је Бог не само Творац п Сведржптел.

но и Отац. И заиста он је Отац премплосрдни, свеблаги н свеснлнн. На првом мјесту Оп је Отац једннороднаго Спна својего, Господа Бога и Спаса Нагаега Исуса Христа; а по том, Оп је Отац п свега гато жпвп, расте п осјећа, — свега гато постојн — за то: гато Он свему даје живот, све чува, хранп и одјева. Оп јс отац свију л>удп, не само добрих но п злнх; не само вјернпх но п пе вјерннх; по томе: што он заповиједа сунцу своме да свијетли, грије подједнако све, како добре тако п зле; како праведне, тако и неправедне. Он је Отац дакле свију, но особито православннх, добрих н нстннитнх хришћана, који у његову свету цркву ходе. заповјестп његове пспуњавају п у свему како Н>ега самога тако н Нзегову свету цркву слугаају. Као гато дјеца — велн св отац — оца свога пз .нубанп назпвају, оче, - - тако и Хрпгаћанн нз л>убави (к Богу), НаЗИВају Бога ОЦвМ, П ^оииотг кг лкк/1 отче". Ето, дакле, видпга: да „Велику књнгу Божију" може да чита свакн човјек па и иеппсмен. Из књпге „прпрода," прочпталнсмо то исто, игго пнгае у писаппм, гатампаннм књигама — гато ппгае па хартнјн словпма, рпјечпма п речеппцама; т. ]. прочнталп смо први члан пагаег Символа ВЈере: ко еднниго Пог.1 Отци, Ккдржнт(,!А, Ткорцн нје К н 3(, и,1м, кндн,ин,ит> ;г.[ кг 6, ип> н н;кндн.ин.и-к. Тако исто пз те књнге можемо прочигатп и прву Божију заповпјест: Л зћ ес.ик Гошод'к Еог-к ткон; дл н( к8д8т-к тн;^ Е03Н инш | ,и1нк У Пвшроград/Ј на Петров-дан 1891. г. Милош С. Анђелковић, васп. руске семинарије.