Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 433

писано оно ти сипа као из рукава." Ријетко ће коме пасти на памет да је основно знање мало за човјека; ријетко ћесе ко ејетити, да не треба „плести котац као и ошац и , него да треба нешто више знати, а то се не може да постигне без већих школа. За то треба да све смле унотребљавамо, те дјецу у повеће школе, као што су: правничке, гимназије богословије, учитељске, зем.г.едјелске школе и т. д. шаљемо. г Го ће нам само помоћн да се извучемо пз овог' мрака незнања и да пођемо за осталијем наиредним народима. Само ћемо се на тај начин у овом вијеку, кад је перо замјенило мач а знање снагу, — моћи одржати на лицу земље. Свн ви знате да би ми особито вољели и да бн се могли поносити, кад би нам од наше рођене дјеце постојали: добри свештеницн, учитељп, судци и другн чиновници. Али узалуд нам жеља, ми би све шћелп, али ништа на срједи немамо. Све су то „прпшелци", које једино можемо помоћу науке зампјенити. У осталому данашњем свијету има доста покварености и изопачености п у њему владају доста свакојаки неваљалства, снојена са глупошћу и суровошћу, што на млађана срца дјечија као отровна зараза штетно упливише. Према томе реците ми др. сл., коме је потребан добар и вјеран вођ, као дјеци у младим годинама, у годинама незнања и неискуства, а у овом вијеку када порок ружама и смиљем застире пропаст у коју нерасудно многи падају; сад, велим, када смо окружени свакојаким неваљалцима, који сву своју снагу употребљују, да наведу млада и неискусна срца дјечија на своје замке? Највештији морепловци имају доста труда да очувају себе и бродове своје у тренутку кад се подигну тадаси морски. Како ће се да сачувају од свакојаких порока дјеца, која на малом чуну безбрижно плове по узбрканом мору и на крају понора дријемају као у колијевци материној ?! Заиста, није ником као дјеци потребан чувар. Пико их од буре овога свијета не може сачуватр! као родитељи. За то вам препоручујем, да своју дјецу добро чувате од хрђавог' п поквареног' друштва, да добро мотрите с' ким вам се подмладак дружп; јер: „//« млађима свијет остаје и — вели српска пословица. Ја се овђе, мнлп моји, нећу упуштати, да говорим о појединим врлинама, које смо дужни

у њежна срца те млађане дјечице усађиватн; не ћу да говорим ни о поједипим гријеховима од којих смо и х дужни чувати, јер би ме то далеко одвело, него вас са овога светог' мјеста позивам: 0 поштовани родољуби српске младежи, особпто ви премили очеви и матере млађане Српчади! ја вас у име св. православне цркве п нредрагог ми Српства најпонизније молим. Позтарајте се што сте више у стању, да у свакој црилпци улијете у дугае и ср ;а своје дјечице ватрену љубав према милом народу својем' н св. прав. вјери, па нека обоје назе, чувају и љубе као највећу светнњу овога свпјета ]>н матере учнте те млађане Српкпњице шћери своје на скромност и пристојност, на раденост и гатедњу. Пе допуштајте им, да скупоцјено вријеме младости своје проводе у облачењу и кићењу, у бијелењу и руменењу и другпјем беепослицама, већ пх навикавајте свему ономе, што ће им у будућем животу од пријеке потребе бити. Особито пазите на скромност и стид — то највеће благо, што га мати својој шћери датп може. Само стидљава шћер прима лијеп благослов на вијенцу од своје, матере, а без стида не зна она гато мајка говори: „ Г>ој се Вога гга мужа. и Ако их тако у младости научите, онда ће нам од малих дјевојчица постати временом матере, које ће као п Јевросима свјетовати спна: „Боле ши )е изгубитп главу, него своју огрјешити душу." Тако очеви п матере васпнтајте сннове и гаћерп своје. Оно што им у младости усадите у срца, остаће им и у старости, јер је свети Сава казао: „Б лажена ријеч у срце усађсна никад не Ис увснути, него расте, процвјешава и доноси стосшруки тг.чод у царстиву божијем. а Ако пх осгавите без васпитања, оставилисте их без благородног осјећања, које пм оно у срца и душе уеађује; ако их оставпте у мраку незнања, самп ћете плакати над њима, јер ћете их гледатп како су живн тјелом а мртви духом Ако на све поменуто будемо пазили и своју дјецу ваљано васпитали, онда ће нама премила дјечица кад у школу пођу вал>ана и честити бити, добро учити а лијепо се владати; ако тако будемо радили, онда ће нашн синови кад већн буду сваку нлеменнту жртву у корпст вјере, народности и отаџбине учннити. Само на тај начин