Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 432

том послу тражи знања и вјештине, јер ако тога нема, може се више пута и нехотнце основ сваком неваљалству положпти. Зар се то зове старање о душевном изображењу дјеце кад нам н. пр. младеж цркве никад не похађа? Нли зове ли се то старање о васпптању к д нам се дјеца не знају Богу молити, а знају псовати, ружнти се и грдити'? Зар нема њпх много, који још за живота дочекаше од порода својег' покор и срамоту'? Да, домаће васпитање јесте тврд темељ на ком се даље зида. П1то се код куће, у дјетињско доб-ч у срце дјечнје усади, то не ће никад угпнути : „,1 садите дрво добро и род његов биНс добар: или усадите дрво зло, и род његов зао биНс вели св. Писмо (Мат. гл. 12. ст. 33.). Према свему јасно је, да родитељи у првом реду морају бити васпитатељи своје дјеце и да они само пмају да руководе домаће васпитање, колико науком, толико више лијепијем примјером својим да дају дјеци у свему добар углед. Васпптагве што се у родитељској кући започело, продужава се код нас у нашој српској основној школи. Сви уииђавнији народи, од најстаријих времена иа до данас, признавали су, да је дјеци као будућим грађанима нужно много више знања, него што су га домаћим васиитањем прпбавити могла. За то су и оснивали школе. Али те прве школе и ако су његовале науку, нису одговарале своме задатку, јер ниеу знале да ишре прави морал међу људима; а умно изображење без моралног' подобно је свјетлости без топлоте, или као што св. Писмо каже воћки, која не доноси плода. Тек Хришћанство кадро је било дати науци прави значај , јер је оно своје школе по примјеру Исуса Христа — тог' највећег' учитеља свога тако удесило, да разум може у њима наћи потребног' знања, срце моралног изображења, а волл иријемљивости, за све што је добро, красно и кориспо. Тако треба да су урсђсне и наше срџске школе, које једино могу да васпитај у нашу омладину у српско-хришћанском духу. С' тога треба сви и свијем силама да наетојимо, никаква труда и средства ие штедећи, да ову српску школу одржимо и узвисимо до оног' врхунца, коме она тежи; треба да знамо, да ће нам свака жртва, коју на тај жртвеник принесемо, донијети обилна плода „ко јко ! крмтл." Но то ћсмо све моћи испунити, ако будемо знали и свагда се сјећали, да су дјеца: чада божија,

Св. 11 п 12

цијена крвп Христа Спаситеља, радост анђелима, утјеха родитељима, цвијет људетва и државе, а украс царства божијег'. Сјећајући се свега овога, не ћемо, а н не смпјемо занемарити школу, у којој се душевно изображавају „очи наше" — та невина Српчад. За то вас позивам, да шал>ете дјечицу своју у школу, да непрестано настојнте да вам се дјеца што боље изображавај у и уче; јер доба младости јесте доба сијања, иа ако нс посијемо временом, слабу ћемо добити жетву; доба младости јесте доба каламљена, па ахо не накаламнмо младу дивљаку, у старости нам је за то неспособна. Али ваља и то знати, да није доста дјецу само у шкелу слати, већ треба да ви сами својим лијепијем примјером предходите и идете на руку нашој школи, па онда не ћсмо кварити оно, што су дјеца тамо научила. Јер ако н. пр. дјеца буду у школи учпла, да треба Бога љубити и поштовати а код куће чују вас како вичете на Бога, на закон и свеце; ако буду у школи учила, да треба у неђељне и празничне дане у цркву ићи и Богу се мо.шти, а ви код кућс и не мислите на то, или ако у школи буду учила, да треба у миру и љубави са свакијем живљсти, а овамо код куће и у комшилуку виде злобу п освету, убијство, краду, псовку н свађу — онда се не надајмо да ће нам школа учинитп од дјеце оио, што трсба да учпнп. Треба дакле сви заједно да помажемо школу и васпитање и то: учитељи нашс дјеце иека живо пријону око истините насшаве и васпитања, родитељи нека то потџомогну и уважс, а свегитеници Н.с ттрискочити у ттмоЛ и кући и гиколи. Но може ме ко од вас др. сл. запитати, откуда је то, да од најбољијех родитеља постају врло често неваљала дјеца? Откуда бива да се и поред најизврснијих школа код младежи опажају свакојаке непристојностп п неваљалство ? Ово је на жалост истина која се не да порећи. Али ваља знати, да је томе узрок друштво, које великог' да не речем пресудног' значења на васпитање дјеце има. Многи од родитеља шаље дијете у школу, па чим му научи читати и писати, он га у свакојако друштво спрема. Кад некога од тијех запитате за што и даље не шаље дијете у школу, он ће вам с' поносом да одговори : „доста му је науке, научио је више него што му отац зна". Други опет овако се хвали: „моје днјете у свакој књизи зна читати. Само је л' што на-

Б.-Х. ИСТОЧНИК