Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 435

„Јали моје, јали било твоје, „Тек цароват један од нас двоје!" И српска се сакуиила војска . . . На Косово долећеше Турци, На Косову скупише се Срби А боре се браћо, к'о јунаци А боре се Срби бесмртници! Али сила кад се силом удри Слабија ће прије да подлегне ... Па још кад се нздајство уплете Онда црна неслога запоје Јер је њојзи по жељи испало. И на пољу, на Косову равну Подлегосмо већој, браћо, сили Подлегосмо јер бисмо издани И падосмо — истина је света И падосмо — прије пет сто љета Ал' јуначки, ал' витешки — знајте. * И настаде црно доба . . . Ко би муке све да поје, Сносио их све од тада Тужни Србин — патник што је? Свом удесу сам остављен, Без утјехе, без помоћи Лутао је, пиштио је У тој црној, тамној ноћи. Србин бјеше богат, славан, А сад б'један нема нпшта У том јаду непреболном, У данима вјечнпх мука, Страшних суза и јаука Ко ће више, да га спаси, Да му сузу барем брише? Кад издпше, кад пропада, Ко то за њег мари више ? Ах та има неко браћо, Да му вида ране љуте, Из тавнина, да га води На слободе златне путе. Има неко те судбином Србпновом ипак равна, Има пјесма гусларева Ах и вјера православна! Код огњишта старац сио Прихватио то гудало, Око старца мушко, женско На около посједало, Цјева старац, гласом дрхће,

Пјева старац земан клети, Па у пјесми у прошлост нам Свету прошлост пјесмом лети. Хај, позива он Душане, Обилиће, Југовиће, Хај, позива бесмртнике И Топлице, Косанчиће. Хај спомиње цркве дивне, Манастире, жртвенике, И робовма прича српске Слављенике, бесмртнпке. Пјева старац, слушају га Жене, момци, дјеца људи, И свп плачу и у свима Родољубље то се буди . . . Буди им се понос старп, За старином жеља нова, И на ноге скачу Срби, Да се лише тих окова. Заигра се крвно коло Крвно коло крвних дана, Од српскијех див-јунака Окрутника и тирјана. И тако се то продужн, До коначне борбе данка, До онога браћо, силног Код Тополе хај, устанка! * Б, ал сад су доба нова Ново траже, ново пшту, На олтару српске игре На крвавом разбојишту. Требало је нових људи, И од ума и од слова, Требало је родољуба А на перу витезова: Да нам свијету славу кажу, Нека знаде, да смо живи Нашој борби и јунаштву Да се чуди, да се диви. „Варвари сте! свјет је клицо, „Незналице и дивљаци" Ко? па Срби, у просвјети Од њих барем в'јек прваци. Требало је женијалних, Из вилинског, људи, кола Српском роду требало је Сад пј есника-апостола! Требало је учитеља, Да просвјете воде мети,