Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 436

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

Да нае једном мрак незнања, Мрак безумља мнне клети. Требало је — а Бог добри Своје вјерне не остави, Е он хоће, да се Србин Својој старој врати слави. На убавој гори, изнад Сарајева Скупише се дивне из горице виле, Скунмше се ћсрке, што су нх људски (>сјећаји лаки и маште створиле. Златна пм коса а једре им груди, Бисерне очи, а бијело тијело И рајско би чедо блажеиством зан'јело. Скупише се виле коло да играју На врх да ноје Требевића горе, Да пјесме поје и Србина тјеше 3' борби нм сокола-ијесника створе, Да духом у њежне надахну груди, То српче мало, Милутиновић Сима П1то у Сарај граду Анђелија мајка На српским доји га тим прсима. На криоцу своме љуљају га'виле, Ловором главу ките му оне, Да пјесник буде, да мртво диже, А буди Србе успаване, боне, Да јунак буде за Српство се борн У срцу да носи он Бога свога, Да апостол буде, да буде пророк Мнлутиновић рода Србинскога.

И све он то бјеше, славаму блиста, Душа му била српска и чиста. 1'одољубља жаром у лиру је диро.. Народу своме сузе отиро, Нјевао пјесне јуначке, силпе, Пјевао пјесне њежне, умилне . . Пјевао пјеене, сдавио јунаке, Српске нам борце, српске горштаке „Србијанку" створи и славом се 'кити И та ће слава вјечна му бити. У бојак је ишо да се бије, 'Баволма Српства да крвцу лије, Нером у руци славу је теко Сабљом у руци срце витешко Ловор је брао, Сарајлија Спма И с тога браћо, нама потомцима: Нек буде на дику и нек се орп По српској земљи иољу и гори „Слава ти Србине, јуначе врлн „Пјесниче, Симо, Србе неумрли!!! Нека се ори — п нек се чује Да Србин Симу хоће да штује, И да му кличе: „бсемртни пјеснпче", Слава ти вјечна у Српству сјала Спомен се твоја у њој оковала И нек се ори — гдје с' српски збори Србињска гдје душа дише права Милутиновић Спмо: слава и слава! „Напредак."

Босанска црква зј Ио домаћим п страним изво Које до сад читао окај чланак тај је и увидио да је тек малеиа расправица конпилирана фактнма и цитатима западних псторпчара, а нпје п не може бити, дијатрпба као што су ми иеки главати п баш најгланатији мјеродавњаци хтјели да иоруче. Изипо сам коппликације славних историчара католика, а што су они сами себе, скојпм сопственп.ч ријечима, дгбитациозном теидепцпјом парфинпрапи, ја ваљда нисам крпв. Не могу ни бити, јер што сам

вријеме краљева. гма, ппше Монах Генадија. био скептичан иа ни рачуне салдирао, на то ме је сам мој монашки позив навео, а п драга ми је нстина . . . Па пека ми се п замјера да сам чепркао и из свега грла у некаком ентузијазму алтерациозно запомагао п главатим археолозима рустикалио јас!а еа! а1еа довикнуо; нек ми се замјера опет велим, ал нек мп се и докаже да није ГаП ассошрН : да Босанска црква и вјвра Босанска у Херцег Боснн, није била црква и вјсра иравославна .