Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 439

како ће их послије стотиие година компромитовати, коју су у Италији као јеретички аргуменат у Болоњску библиотеку смјестили. . . . Од Богумила дакле ни гласа ни трага нигдје у Босни! Бикаквог писаног спомена, никаквог факта нема за то, што су они само кратко вријеме пробавили у овој земљи, можда ни четвртину вјека, и то све сама неука сиротиња, па који нису ни за себе ни за своја вјерска начела ништа привређивали. И тако не организирали, обезглав.љени, селе се н изсел .авају у францеска „широка 1[оља", да тамо утврде своју тзјерску задругу п далеко од својпх гониоца заснују аскетне зборнице, па — можда — и свога аскетичног цара од Бога измоле. Па добро су и промозгали гдје ће им се јеретизам највшпе кроз прсте гледатп, јер католичка Францеска неслушајући баш много папске диктације, пустила је нове насе.венпке да вјерују ако им се прохте п у бјелог међеда, само да буду врједии грађани и вјерни новој отаџбнни. Те пововјерске дошљаке који су у Италији називанп Манпхеји, прозваше Францези Павликанима , а оне који се у Боснн називали Богумили, окрстише правим именом њихове народности, прозваше пх Бугарима. 1 ) А нпје ни то без значаја. Францеска је добро зпала за богате босанске солне и сребрне мајдане; знала за велики трговачки промет са републиком Дубровачком; па и краљевина босанска била је мокна, јер је допирала чак преко Корчуланских и Брачких острова. Босна ') 1)апт: Воп;*гев 1' ЈГгапсе. 3'2.

је била и чувена п шфеиа, па Францезима нп на крај памети, да придошле јеретике из Босне назове Бошњацима. Зар и то нпје свједоџба да Богумили исељени из Босне, нпсу као Бошњаци оставили ову зем.ву ? Да су Богумили само један вијек (а пе више од три вијека како се доказује) провелп у иашој отаџбини, онп би се са правом изједначнли са нашим предцима. па се називали Бошњацпма, ал ето онп тога права нису имали, јер се проскитани кроз Србију н Босну називају опет оним што су. Мој темпераменат незна за блазпрованцију и флегму, а са стране ми се поручује: да сам дијатрибно верциро п рустикално ;сао иеопрезан игноранта јас,1а ен(" а1еа, главатој госноди, п баш пајглаватијим индивидуама, довнкнуо. Па н куд I би даље? Које год пажљиво читао ову конпилацију, (и ако има доста штампарски погрјешака) тај се и увјерио, да сам на историчним податцима доказано: да се православна црква нагиа назнвала јерешичком и богумилском. Тако дакле остаје пе оборими доказ да је: 1. ЦрККК.1 КОЈИНМКД 11 К16ЈМ КОГ.ШКСК.1, била црква и вјера православна; 2. Стећци, машети и мрамори, којн се налазе шнром наше драге ХерцегБоспе: надгробни су споменнци православни, још од Кулина бана и несрећног краља Стевана. Тег1шт поп <1аШг — нпкад га неће бптн.