Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 443

Натпис гласи: Л10 израђен је са црном фарбом, а тако исто и слика човјека, као и остале. — На лијевој страни горе, израђен је други јеванђелскп знак — лав, такође са књигом, и натпис гласи: 10. Трећи јеванђелски знак телац, који се налази у доњем десиом углу и обиљежен је словима: Л1[К. — Четврти јеванђелски знак — орао, обиљежен је: лц>, а налази се у доњем лнјевом углу. — Но овђе су се поткрале неке погрјешке. Тако, код јев. знака лава, стоји написато Усо (Јовап) а треба да стоји Марко. Код јев. знака орла, наппсато је л 1^р (Марко), а треба да стоји Јован. Дочпм јеванђелекп знацп човјек п телац, добро су забиљежени. •Уз ове јеванђелске знаке исписата је анђеоска пјесма и то: уз знак лава написато је: 1" по^днЉ п -6 ј . пови1,л ,1.; код знака орла: клпик.фли.; даље, код знака телца: Кћ 3"клкЈфд^., а код знака човјека: и г / мголицма . И овђе су се увукле погрјешке, јер, мјесто да орао по!т-к, означено је код лава; мјесто да лав кдмклп-к, означено је телац; доље да телац копкт-к, означено је о))ао. Разумије се да би требало најприје да до!>е : повш,!, КОП1ЈОЦИ, КЗУК»1К)ЦЈЕ И ГЛИГОЛК5ЦЈЈ. Исте овакве погрјешке налазе се н на антиминсу у ратковачкој цркви, кога је (т. ј. антиминс) описивао Хаџп М. А. Попадпћ свештеник. Тамо се каже: „Над Матеом потписује: „пок*д|<«к> п-бмн-к помцк," мјесто: и глдголмцј *, — „ЛЈлрко/и копшоц!!, мјесто КЗК1К,Ч0ф(, Луком КЗНКИКЈЦК," мјесто копноцн, „н 10ЛН0/И Г/1ЛГОЛВЦ1!," МЈеСТО ПОК5ЦЈЕ Ј јвр ЧОВЈеК Г/1ДГО/НТ-К а не орао. (Босанско-Херц. Источник, свеска 11. 1890. год.) Најглавнији је пак натпис около антиминса, који почпње у горњем десном углу н идући све около, свршује се на пстом мјесту. Од ријечп до ])пјечи гласи овако: "I" Скш [( ка)ткш (црв. словима) ; н к(о)ж([)" [тк([)нкн, жј)кткк([)нк1икк (црним словима), пј>нк/1(л)а:(ннш.ик (ц])в. словима), лруТеп^фкшп-б, п^кскми.и (црним

словима), кгр лтлкдј )Т[/И (црв. словима), [( ка)ш,жнод , &и[Ткокк)[(, ккних^КАЈиуннкж/И (црн. СЛОВИМа), лгитроп(о),|ИТО.Ч (тКд -бнИЦ^, фо (ТКН(КК1Н1[ (црн. СЛОВИМа), К1 'Р плуолш.и (црв. СЛОВИМа), нж([) Гј )ККК ј)Шд (о ).ИК, к-^л.ии КННЖ(КЛНК [(ДК (црн. СЛОВИМа) КЛЛ(К|, рЛЗ&ИДИК (црв. словима) и)(к([)тк( ш кклтк зод- (црн. словима). Пр[(тлК/11 (Н ('и ж[ его, подпшл^-, ("Те, кл^т[ 3(л лицл, лпрнл. л. днк: . . . Судећи ио томе, што су нека слова писата црно, а друга црвено, изгледа, као да нијесу у једно псто вријеме иисата; па у томе би и могао лежати узрок, да су се оне погрјешке увукле. Дал>е, у свима црвено писатим словнма види се доста симетрије и паралелностп, дочим у црно писатим словнма тога је мање. Испод го ]Ш >ег велпког натииса повучена је једна линија свукуд у иаоколо, те је образован обонгум (правоугаоннк). — Уз десну страну правоуганика налази се још и овај натппс: ■ј" СТи [( ка)тм лнтнлпкк подшклјс грешнТи логгТннк нл длкорУ а с лијеве стране пише : н ккдл^ его нл кл(лго)[(ло)к[нТ[ иро.ишнл^К К1 -р КК(НЛНКЗ. Ова иошљедна ријеч „ккшлик)" разлпкује се од п]>впјех, јер пспод псте ријечн била је наннсата друга пак је истрта, а мјесто ње наиисата је горња. Слова су врло неспретна п замрљана. Сигурно је избрисато име правог власника овог антиминса, коме га је Лонгин дао на „кллпл-кшше," а мјесто њега потписат је „кк(или(." Ако узмемо у обзир годину 7074. од створења свијета, које је годпне овај антимис освећен; да.ве, врпјеме од Макарија патријарха Пећског, онда нас ова старпна води дубоко у прошлост — у вријеме кад је независност српска већ закопана била, п кад је матица иравославни Срба почела губити све вшпе од евоје слободе п својпх ирава. Натријарх пећскп Макарије умро је 1557. год, а на антимису се каже, да је освеКен при архнјепископу иећском Макарију, а од митроиолита студеничког На-