Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 446

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

Особито учитељ народни, он и за најмању длатсу неноштења, губи углед, а тим и своје звање, које је примио од самог Христа. С тога је он позван, да руководи свако добро и богоугодно дјело, д,а тражи начпн најбољи и најлакти, да не омаловажава П пауку и великог учптеља, него да смјело и одважно предводи свој смирени народ, на дјело благо, — на дјело свето. Као што је познато, учитељ у народу врши велику улогу, коју он својијем добрим понашањем, може појачати н тијем постати прави бедем од навале злог духа — ђавола; а на протии, својим рђавим понашањем, губи ту своју велнку улогу; бедем се руши и у тијем рушевинама обитавају зли дуси, који СЈсрнаве људску везу три свете врлгше: „ вјеру, љубав, наду и . 1Га онда, каква очекује награда таког старјеишне — народног учитеља, који рђ;ш углед има? 0, Божо благи! Тај је далеко отишао од закона Твога светога .... Тога су демони заслијепили! Он је изгубио слику и иодобије Твс је . . . Тако га чека, гдје је плач и шкргут зуба . . . Он је за на в'јек изгубљен у бездну мрачну . . . Тај је погазио свете Твоје ријечи: „буди добар и примјсран у свели /", или се клони од мојпјех оваца сатано мрска! .... Вјоруј, љуби, надај се! 0 Хрпшћанине прави ! вјеруј Бога, љуби га, па се у њега падај, ето ти славе — раја — ето ти блаженства. Јо ли корист ономе, који стече сва блага, а душу своју на в'јеки изгуби? „ К иа Ч ! ЛОК "6 к 8, #1ЦЈЕ К![ћ .И('ј)'ћ Пј)НШСј)/АЦЈе'Г'К д8и|У ж< гкокз шцјетнт-к (Мат. 16. 26.) Који неће себе да прегори н да се одрече блага земнога, нек се не прима величанства славе Божије. пек се не пазива иародни вођа — учитељ, јер је он далеко од нравог учнтеља, какав треба да је, а томе нас и Христос упућује: „/& о%е за, мном да иде нек се одрече еебе. и (Мат. 16 24.; Мар. 8. 34.; Лук. 9. 23.). Свсти Јован Златоуст говори: „ Христое жели, да не жалимо свога тијела, ако те бију, ако те гоне, ако те тгеку, или друго шшо с тобом чине, не жалн еебе. (Толков. на Еван. Мат. 5Г).). Свакп човјек кад размисли о своме животу, иаћи ] јс много дијела, која се не слажу са законом Божијпм. Зато веома грпјеше они, који се праве, да су свети и безгрјешни, а овамо им је срце прекшшло од злијнх дјела. ^Ако речемо. да

гријеха немамо, себе варамо и истине нема у нама. и (I. Јов. 1. 8.) Свети утодници што су се већма Богу приближивали, увиђали су, да су грешнији билн; а Аврам, кад је угледао Гоепода, назвао је себе земљом и прашином (Бит. 18. 27.) Учитеља народњег треба да руководи и смјерносш. Црквени учитељи признају да је смјерност прва добродјетељ. ,, I/с може -нас сиасти никакво старање, ни шруд, ако ~при том немамо ираве см,јерности. и (Казив о дјел, св. отаца. стр. 293. 6.). Гордељив човјек, ннкад среће нс може имати, или ако је по случају кад год и има, опет ће пасти кад било, осим, ако се поправи. Учптељ у народу често ће пута имати нрезира, често ће га пута викати, презирати и омаловажавати непоштене особе, ма да је он најбољи; јер: „ме роди се, који свијету угоди и \ каже лијепо српска пословица; али ако је он прави учитељ, мирно ће сносити нанешене му увреде, дјелом и ријечима настојати, да отклони од себе неуважење, и да срдачно прашта ма и највећу увреду личну . . . Јер и Христа разапеше, а он говораше: „ Господе! Опрости им. јер не знају шта раде. и .... Ко жали еебе за име Божије, пека се не зове Божије чедо, јер кад нас Бог створи из љубави, зашто га не би љубили?! Бог није рад, да ико иропадне, нначе не би нас створио. Учптељ треба, да иоучава свој народ, да се љубе, да сложно раде, а вазда имајућн на уму небесног Оца, без кога ми не би живјели. Свагда да му се моле: „Е ,мгомокит( Гогподл кса д^лл егш |{<ј кгако.јск лг&гтб клддич(гтка егш" (исал. 102. 22.). И у томе им учитељ треба да предњачи. За човјека, кад је брижан и ожалошћен, нема бољег утјешења од молитве. Молитва спаја човјека с' Богом. Молитва је побожан разговор душе наше са Богом. ■Свети Јован Златоуст говори: „Гдје ти био да био, свуда можеш начиннти Жсртвеник; иокажи само добру вољу и не ће ти сметати мјесто ни вријеме; па ако тн и не клекнеш на кољсна, нитн се станеш бити у прса и не подигнеш руке небу, но само покажеш ! готовост своје душе на то, учини ћеш све, што ј је за молитву потребно. Жена може сједећи са