Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 460

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

српско-православне цркве. Ево данас смо фала милом Богу дочекали и доживјели у здрављу нашега цара и владара Фрање Јосифа I. да имадемо и цркве и школе и сваку просвјету, и за то кличемо; да га Бог много година у здрављу и сваком повољном задовољству и владању поживи. Живио! — А ти наш Архипастиру сличан јесп светоме Старцу Симеону Богонрнмцу, а у смирености и побожностн јеси сличан првом српском митроносцу и просвјетитељу св. Савви Бемањићу, за то те с неба одредише и изабраше, да освештаваш српске богомоље, које ћеш сутра милом Богу фала и нашу ову ново саграђону цркву са својом светом десницом посветити. Боже дај да ти небуде прва ни посљедња него сретна и честпта; и да нам те Бог поживи још више година међу нама чила, кријепка и снажна. Амнн да Бог да! Живио!" Када је дијете ову поздравну добродошлицу довршпло, онда јеромонах Милутин обучен у сјајној одежди прпнио је свето јеванђеље, те је митрополнт цјеливао, и за тијем у цркву ушао праћен од свештенства и народа. Кад је прегледао цркву, митрополит је а и сви свештеници с њиме рекли: да је црква у свему уређена и лнјепо саграђена, а то је заслуга пресједника општине Јове Симића и пароха Милутина Радаковића, који су свим силама настојавали да се то најправилније, пајуредније и потпуније изведе. Кад је изашао митрополит из цркве а са њиме и сво свештенство и народ, и у одању и разгледању око цркве, дођс варешке котар. испоставе уиравптељ Фриш заједно са градоначалннком Мијом Црвенковнћем, п преставише се господину Митрополиту, с којим одоше у стан домаћина свештеника. Иза тога посјетише госп. мптрополита два римокатоличка свештеника парох варешки и његов капелан. Његово високопреосвештенство одмарало се је у стану а његева пратња п осгало свештенство изашло је проходати по Варешу п разгледати околицу. Прије вечерње г. митрополпт нзвршио је своју задаћу, т. ј. потписнвао је св. Антиминс и у њега ушивао св. мошти. Вечерња је обављена парадно. Послнје вечерње враћао је г. Митроиолит визпте, управитељу испоставе, градоначалнику и римокатоличким свештеницима.

У вечер при обједу издао је високопреосвештени митрополит наредбу јермонаху и пароху Мплутину Радаковићу и пресједнику општине Јови Симићу: „да се сутра послије освјештања и свете литургије постави сто за објед код цркве и да се позову чиновници варешки, отмјени римокатолици п наша браћа мухамеданци, и што више Срба сељака и грађана варешких." Штоје већ и учињено по наредби. Сутра дан 15. августа огласило је звоно почетак јутрење а иза ове одма се одпочело освећење а најпослије божествена литургија, која је трајала до пола дана. Том приликом рукоположен је за ђакона впсочки учитељ и богословац Ђорђе Стајић. Око 1^/г сат послије подне искупише се сви они, које је г. Митрополит одредио да се позову на ручак. Кад је све бпдо уређено за објед и приправљена трпеза крај цркве за 26 особа, дође митрополит и благослови триезу. У врх трпезе сједе Бзегово високопреосвештенство, с десне стране римокатолички парох, до њега судац из Високог; с лијеве сгране управитељ испоставе а до овога архимандрит Јоаникије, па онда остали по старини и по реду. Када је дошло вријеме здравица, наздравио је г. Митрополит у здравље Његовог Величанства Цара и краља Ф. Ј. 1., и у истој здравици изразио је жељу цареву и наше земаљске владе: да је њихова жеља да се у Босни и Херцеговини све три вјероисповијести слажу. За тим наздравио је јеромонах Милутин Радаковић госи. Митрополиту и свима члановима конзисторијалне властн. Иза ове здравице свештеник и катихета Гаврипо Бољарић наздравно је Србнма без разлике вјере и парохијанима варешке цркве, па и свима ктнторима и приложницима. Уз ово додао је лијеп савјет слушаоцима, ради похађања цркве и да на то и своју Д1сцу иривикавају. Послије тога наздравио је јеромонах Милутин министру V шју и босанско херцеговачкој влади, који су оидарили цркву са нотребним стварима, као: књигама, одјејанијама и еосудима. Даљс, текле су здравице редом и сједило се за столом до вечерње, а народ се веселио играјући се српског кола и ијевајући пјесме. У колу се могло видјети и римокатолика и римокатолкиња, који су заједно са Србима веселили се. Тога дана свршена је вечерња а поелије исте настало је опет играње кола и право ве-