Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 461

сеље. Његово високопреоевештенство задржало се је мало код кола и разговарао са појединим сељанима, а након кратког времена поздравио се с народом и опростио, давши свима архијерејски благослов. Уз то им рече: ко оће нека иде својој кући а ко оће може остати и до сутра и веселити се. Сутра дан у петак 16. августа, свп су се сакупнли око свога архипастира и пошто је јутрења одслужена, у 9 сати митрополит се са својом пратњом крену из Вареша пут Сарајева, у пратњи Срба Карешана, у три фијакера а у четвртом иратио је госп. Митрополита управитељ испоставе и градоначелник, који су код фабрике топљења гвожђа х / 2 сата од Вареша у кантинп наредили доручак. Ту се остало два сата док се доручковало и док је г. митрополит са свештенством разгледао фабрику и видио како се руда тоии и гвожђе излијева. Поздравившн се овдје с управитељем и градоначалником, кренуо се је митрополит у пратњи Срба Варешана, свештеника јеромонаха Радаковића до Пантова хана. Овдје се пратња опрости и цјелива десннцу Архијереову и повратили се у Вареш, све коњанпци бољи од бољега. Јеромонах и парох Варешки Радаковић и пресједник општине Јово Симић још су у Варешу одлучили да прате свога митрополита до на штацију Подлугове. Од Пантова хана пошло се око 11 сати и дошло се у Добравине код г. Николе Константиновића бившег архидјакона у Сарајеву прп мптрополиту Пајисијп. Код њега се сви сврати смо и мало одпочинусмо, и око пола дана кренусмо се у Подлугове. Дошав у Подлугове и очекивајући локомотиву кад ће зажвидати, проведосмо читава 2 сата у разговору и учтивој шали, јер бијаше влак задоцнпо па имадосмо времена о свему и свачему поразговарати се. Кадјеи влак већ стигао сви се поздрависмо и изљубисмо а

нашем Архипастиру и његовој свити пожели смо срећан пут и добро здравље. Дај Боже да нас наш Архипастир и чешће пута походи и дође пам у наше мало мјесто Варега, те да види како ова мањина Срба православнпх живе и раде у већини римокатолика, који су насељени и којих велик број како у Варешу тако и у околици има. Та кадри смо га дочекати па п ако смо сиротни и ако нас је мало овдје опет смо људи и бранимо своје колико можемо а туђе недирамо. * При освјештању ове наше цркве пало је прилога према мјесту прилично. А приложници су ови : Кум црквени Мићо Јањић из Дрне Ријеке даровао је 101 фор.; Перо Р. Јовановпћ из Тузле 55 фор.; Алекса Мијаловпћ п Јаков Марић из Сарајева 5 фор.; Јово Карајовановић из Вареша 5 фор.; Јово Јоић из Вареша 1 фор.; Ду.тко Боришевић из Возуће 5 фор.; Никола Божић из Возуће 5 фор.; Мплко Лучић из Возуће 5 фор.; Недо Спасојевић из Возуће 5 фор.; Трппун Спасојевпћ из Возуће 3 фор.; Зарко Симић из Возуће 2 фор.; Браћа Лазаревићи из Славиња 3 фор.; и Стоја Боровчаннн из Жунова 1 фор.; у све 196 фор. Осим тога пало је на тас црквсни 391 фор. и браћа Симићи трговцп из Вареша приложили су 33 фор., а када се црквени хан куппо даровали су 100 фор. На пошл>етку не могу пропустити а да не епоменем и оно: нашу ову нову цркву ко год је видио, сваки се задивио. не величини њеној него њезину плаиу и лијепој градњи и распореду и украшењу унутрашњем. ПТто се тиче дрвене градње што је требало у унутрашњости цркве, могу иохвалити вриједног неимара Ивана Раку и препоручити га и осталим ако би подизали цркве. У ВарешЦ) 24. августа 1891. П. Ј. Р.