Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 462

Б.-Х. ИСТОЧПИК

Св. 11 и 12

Оиис светковине „троношања" новосазидане српско-иравославне цркве ТТрједорске, — са летимичним иогледом на Прједор и иостанак I. цркве у њему.

Прј едор није каква старинска — закоппна — варош, јер по казивању старпјех људи. од иоетанка његова пема више од 100—130 годипа. Прједор се налази у врло красној равници, — без икаквих баруштина, — кога у даљини од 2—3 сата окружују прилично велике четири планине: Козара, Ђсрегамица, Шајданска и ВраниИ планина. Покрај Прједора тече доста велнка рпјека Сана, која код бос. Новог у Уну \тнче и по којој и велике лађе плове. Према срединп вароши Прједора, С: на ријека са ској>о половину своје снаге продире тече п отјече један дпјео вароша, иа се онет са .нева у главно корито своје, те тако градп право острво — це; — због овог продираља и предирања воде, — можда се и ПрједоЈ) ирозвао. — У овоме острову, које се п „град" зопе, само је становништво мухамеданско. — Прједор због сиога положаја имао је своју лијепу будућпост, особнто, због живе трговпне, која се води са Аустријом, и која се је негда, особпто, водила са Србијом, те се је Прједор на екоро добро населио, -- за чудо самим српским н мухамеданским становништвом! ! Дакако, мухамеданци су одмах почели градити своје богомоље — џамије, којих данас у Прједору нмаду четирн; — али онога земана Србима у вароши, па и у селу близу турских џе _ мата, кула п чардакова, није дозвољено било пмати' ннтн евоју богомол.у -— св. цркву, ни школу' , . " 1 па нн гроол.е, за нокопавање својих мртвих зато су н насељеници прједорскн дуго времена, скоро 1 сат хода — пшлп у сеоеку црквицу на мјесту званом „Пашинац", Богу се молити и своје мртве иоконаватп. — На овоме мјесту до „окупацпје" поетојале су двијс дрвене црквице, које су се морале градпти без, да се смио употријебпти н само један „ексер" — нити ишта, што је гвоадено, већ само дрвено, — а од 1881. годппс па истом мјесту постоји трећа црква „рннглована" само из нутра, недовршена; —јер је већ 8 годпна у парнипи, те јс текар ове годинс парниЦа свршена у корист њену.

Кад се је број Срба умножио, ондашњи првенци (слава им!) упевши се из петних жила, те које молбом, које митом и плаћањем, од ондашњег капетана, — који је био и власник и заповједник читавог садањег котара* — добију данашње црквено земљиште и дозволу, да могу ондје Богу се молити. Од истог капетана буде купљен и „амбар" — житна зграда, — те на нсто мјесто за богомољу пренешен п употријебљен буде нод именом „Ћелија". У једном одјелу ове „Ћелије" чињено је богослужење, а у другом учила су дјеца и бпо је учитељев стан, и тако је овај „амбар,, дуже времена служпо и за цркву и за школу. Тек иза пролазка Омер-иашина од прилике 1852—3—4 српска прједорска општина добије „еултански ферман", да јавно смију Срби имати своју цркву и школу у Прједору. Ондашњи вриједни, свјесни, богати и просвјетољубиви грађани, одма „ћелију" претворе у лијепу н украшену цркву, а школску зграду начине у црквеној порти, која је 1882. пзгорела. Ова од „амбара" црква служила је све до „окупацнје", али је већ и гронула бнла, те н прокиспвати почела; зато општина 1Н79. г. закључи, да се нова црква „ринглована" и са звоником саградн. Ова црква, а на истом темељу (фундаменту), скупа са звониесом била је дограђена 1880. године. Црква је била покривепа са цреном, а звоник дрвен и покривен „цинкплехом", коштала је 106.000 гроша, осим два звона, која су је красила; — али, немпли п страшнп гост „пожар", кроз своје жарко п страшно грло прогута, не само цркву и школу, већ и сав иметак већнне српског становништва ирнједорског 8. јунија 1882. годпне. Одма иза овог несрећног пожара, свјесно грађанство приједорско, — пок|1ај сваки своје личне потребе, ријеши, да се од двију српских светиња: цркве и школе, последња најпре саградн, која помоћу Бога и издашношћу српског грађанства прједорског 1884. и дограђеиа и оевјештана бјеше. — А за богослужсње, на „згаришту" покојне — изгореле цркве, — од дасака (тренице) би слупана привремена црквица, која је