Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 464

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

српска општина са грађанством п т. д. Госп. барон Впмер пспод руке доведе Њег В. П. до каруце за пстог одређене. Њ. В. П. са г. бароном н протом Зелеником повезе се кроз нрједорску чаргапју пут нове српске цркве уз пратњу многобројног грађанства, пуцњаву топова н звонеље звона. Прогаав кроз капију првог славолука, кочија се застави пред црквеном портом пред другим славолуком, који води у цркву, на коме бјеше написано: „Е.мгомокж грлди ко ила Готодн^" Пред црквенои капијом Ш. В. П. дочекала су дјеца српске гаколе, лијепо упарађена у два реда под руководством српског учитеља г. В. Пејовића, те са искупљеним народом у три пута поздраве Њ. В. II. са „Живио". — У самој порти црквеној са чирјацима, рипидама обученп у стихаре ђаци, а на самом прагу црквеним дочекали су Њ. В. II. два свештеника у црквеном одјејанију са „часним крстом" и „Еванђељ.ем" и поздравилп га: „доСгро иам дошао свети Владико и . Угапв у цркву, уз пјеваље тропара храмовског „Бллгомокж есн Хрштг Божг нлш" и Т. д. светп владика уђс у олтар, прегледа св. антиминс н друга црквена одијејаннја, затпм сс поврати из олтара, те са средине цркве поздрави присутни иарод, — кога је множина била — са красном Архипастирском ноуком, препоручујући свакоме: братску љубав, слогу, вјерност према 1Б. царскокраљевском апостолском величанству Фраљи Јоспфу I. и покорност према постојећнм законима и т. д.; и благословив народ у пратљи господин барона, свештенства и народа, Њ. В. 1Т. пође у стан, који је за љега одређен био у кући в])једног грађанина прједорског г. Раде Стојановића— У путу Њ. В. П. помнлује и благослови гаколску дјечпцу, која још упорађена стајаху. Пронтап изпод трећег славолука, дође се пред четврти који води у српску школу, на коме се види осветљен надпис Ћ Добро пам дошли ", за тпм у кућу г. Р. Стојановнћа. Њ. В. П. дошавши у стан поздрави домаћина и његову дјечицу. Послије обпчног одмора и народне части „слатЕса и воде, или чашпцу ракије и кафу," г. барон Впмер поздравп се са Њ. В. П. и оде. За тим је сљедила прнстојна вечера за високог госта и друге пријатеље домаћинове, које је према простору стана задржати могао. Други дан 31. авг. Његово високопреосвештенство одмарао се од дугог и трудног путовања. Око 10 сати прије подне примао је впзите

од г. барона Вимера, српске општине и католичког жупника г. фра Анте Палинића. Истог дана прије подне Њ. В. П. у пратњи мјесног проте, и проте Зечевпћа, повратио је визиту (посјету) г. барону Вимеру. Иза тога је сљедио ручак, а у вече велика вечерња у прпсуству Њ. В. П. г. Митрополита. Са освитком 1/13. септ. тек настаје главна свечаност. Ето нам освану и дивно жељени дан. Дан бого лијеп, ведар, топал и чисто врућ, као у по љета. Мили гости са стране и околице, скупа са грађанством, у свечаном — зборачком руву, прекрилили су све сокаке прједорске, тако, да је на неким мјестима тјесно било и разминути се — без тјескобе. — Из јутра рано у цркви свршена је велика јутрења,са „полијелеом", а у 10 сати прије подне означен је свечани почетак „освећење нове српске цркве прједорске". — Пред десет сати, 10 свегатеника са двојицом прота: В. Ковачевићем бањалучким и Ј. Зечевићем костај ничким, — по добивеном Архијерејском благослову, — обучени за служеље „свете литургије", пред црквеним вратима дочекају Њ. В. II. које по прописаном учини све нотребито. — Затим наступп свечано Архијереко облачење, које је пропраћено са пјевањем велико „ Цар небени а и т. д. IIза тога сл.едовало је остало „чинодјејствовање Архијерејско", као: освећење водице, „обход" около цркве, постављање „трапезног камена", умивање истог, ставл.ање и привезпвање покривала „трапезип", „миропомазање цркве рукоју архијерејскоју" и најпосље свечана „ Архијерејска служба , — која је трајала до један сат по подне. — На литургији, од „Апостола", на даље, пјевало је неколико чланова „Баљалучког пјевачког друштва", са нашим иочетним ијевачком друштвом „Вила", под руководством хоровође г. В. Пејовића, на опће задовољство и похвалу цијелога збора ове сриске светковине. Послије „Евангелија", Њ. В. П. Митрополит изговорио је врло дирљиву, и поучну предику, — истакнув чуђење о тгожртовности, труду и заузимању српске опћиие и грађанства прједорског, за српске светиње: цркву и гаколу, које су обадвије иза познатог 1882. год. пожара, — исправљене, те изриче захвалност на труду о осјећању за своје светиље ; — даље, у својој предики Њ. В. П. препоручп свакоме: слогу, љубав, послушност млађих према старијма; па-