Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 465

метно поступање старпјх према млађима; чување „Хрза" и образа — што је код правог Србпна права светиња; — даље лојалноет према законима и грађанским и дрквеним, и његовим извршитељима, те са Архијерејскпм благословом заврши исту. Народа је у цркви било, тако премлого, е се је бојати било, да ће се нејачи погушити! а и како да не буде препуна црква, кад покрај свега грађанства, покрај цјеле околине прједор ске, млога братија и сестре из удаљенијх мјеста као из Бањалуке, Ирњавора, Бос. Градншке. Бос. Костајнпце, Подова (у Хрватској), Бос. Новог, Крупе, Петровца, Кључа, Санског Моста Старог Мајдана и т. д. посјетило |е и својим брат-, скпм прнсуством увеличало ову нашу „духовну свечаност", па је свак' рад био, да види рјетки случај г освеИење с/тске цркве и Лрхијерејску свечану службу". Држи се, да је на „збору" овоме било, преко 4—5000 душа. Сампјех свештеника било је 46. Кум цркве био је врједни тежак Јово Поповић, (Топић) из села Миљаковаца, парохије Ракелићке, кот. прједорског. После свршетка божанствене литургије, около 2 сата послије подне, мили гоети бјеху позвани на ручак, који је приређен био у просторијама српске школе, за 250 особа. Врједни „прирфивачки^одбор и , све је нотребито приправио тако, да су гости за готову „софру" посједали При обједу пало је више здравица. Прву Бзеговом ц. кр. ап. Величанству Фрањи Јосифу I. наздравио је Његово високопр. г. Митрополит, која је пропраћена са бурним отпјевом царске „химне" „Боже спаси, чувај Боже" и т. д. Другу је наздравио г. барон Вимер, кот. престојник ; Њ. високопроосвештенству г. Митрополиту. Трећу је наздравно прото Зеленика, Високој земаљској влади у Сарајеву и свима њој подчињеннм органима власти. Затим је прото Вид Ковачевић наздравпо г. барону Вимеру; по том Његово високонреосвештенство наздравило је српској општпнн и грађанству прједорском, свнма драгим гостима, те грађанима мухамеданцима и улемп њиовој, којих је свега при обједу било 14 особа. Све здравице попраћене су са „многаја љета", или са „Услиши Господи желанија наша". Међу тпм су, напријед одређени чланови одпочели уписивање добровољних прилога у корист новоосвећене цркве, који ће путем јавност::

вјерно означени бити. За вријеме обједа било је још здравица, тако прото Зечевић наздравио је народном добротвору г. Пери Дрљачм, млади јеромонах св. манастира Моштанице отац Герман, држао је занимљив говор о важности монашества у христјаиској цркви, те завршио здравицу Њ. високопреосвештенству. Још у течају светковине Хаџи поп Миле Попадић парох кључки, држао је ријеч о иЈЈевасходству св. православља , над свима другим сектама, — до ког је освједочења дошао путујућу у света мјеста — на хаџилук. Кад се је са ручком около 4 х / 2 сата готово било, — од једноч у друштву весели збораца у рукама, неког „гајдаша" г Боке, из Даља, — као у сред кптњастога Срјема, код бијеле цар-Дазара цркве, „задреча јаре" т. ј. затрубише „гајде" а весела младеж повата се у коло, иа право у црквену „порту"; али је иорта и од прије дубком напуњена, ђе на вишс мјеста игра народно коло без свирке, па се чила младеж надмеће, ко ће кога надпјевати, или надиграти. Њ. В. П. за неко врјеме разгледало је ово народно весеље н забаву. Пред вече у пратњи г. барона Вимера и проте Зечевића Њ. В. П. благоизвољело је иосјетити обитељ мјесног проте. — И тако је у порти и у вароши весеље и коло трајало до мркле ноћи. С' вечера бацат је „ватромет", кога је приредио млади Митриновић, — ејвала му. Цјелога дана од ране зоре, па до неко доба ноћи топови су пуцали „као на Засавици". У 8 сати у вече „ваљани приређивачкн одбор, у школској згради, ђе је и ручак био, припремио је вечеру за све заостале госте и за грађапе прједорске, који нијесу могли прп ручку присуствовати. И у вече школске су просторпје биле дупком иуне. У присуству Њ. високопреосвештенства, г. барона Впмера г. порезника Јанковића са фамилијом, мили гости и грађани, засједну за готову трапезу. За врјеме вечере било је весело, братски се разговарало, наздрављало и пјевало. При вечери, као и при обједу прједорска „омладина", са члановима пјевачког друштва бањалучког, пјевала је внше одабрани, већином српских пјесама, на свеопће задовољство цјелога збора, на чему им лпјена хвала. Вечерње бављење било је по вољи, те кад је ко хтјео поћи својој кући и отишао је, а чила младеж, — да како уз „гајдаша" веселпла се и до саме рујне зоре, али у најљепшсм реду и пристојности.