Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 425

његовом срцу не разбуди жел>а за срдачним кајањем. Свим дозвољешш срествима иотребно је служити и старати се, да се у грјешнику угуши клица зла и некаљалства а да се покрене у њему жел>а за покајењем. Јога ми остаје да ти рекнем коју о иесрећннм, биједним, сиротама, — у опште о онима, којп изгледају т\4)С помоћи. 0 њпме се свештеник мора непрестано брниути. Он је први дужаи служити другима за пријер мплосрђа; он не смије отпустити празних руку ни једног, који тражи од њега помоћи. 1Бих има од двије врсте: а) онн, који су пропали п пострадали или због хрђавнх околности, или због породице са миогом сптиом дјецом, или због слабости п болестп, у кратко којп пе имају срестава за подмпрење животних потреба, ие због незнања, нерада и лењости; б) онп, који иоле Лењствовати п трошити врнјеме у нераду п даигубпцн, који су наклоњени пороку и раскалашном жнвоту, а такав неуредап живот и захтјева великих новаца, те се за то п обраћају дру1 т ол1 за помоћ, пошто су своју имаовину без рачуиа строгаили и лудо разбацали. Прн давању помоћн треба већи обзир и сажа.вење пмати према првнм, иремда не треба од себе тјератн ни оне, који су сами виновницп своје несреће Свештеник мора свагда раднти у корист оне сиротиње, који су у његовој парохнјн, брпнутлсе о њима, помагатн нм како материјалннм срествима тако и сагјетом да поправе своје сиромапшо стање, особито треба да ноучава п савјетује оне, које је лењост, немарност и нерад довела до такове сиротиње. Днјелећп помоћ таквим л>удима, свегатеник је дужан њих одучаватн и одвраћати од порока, због којих су допали таквог стања п непрестано тежити и радити на њиховој поправци. Пзегов рад око бол.итка невол.-

ника и сиротнње иаучиће и парохнјане му, да врше н испуњавају своје хришћанске обвезе према снротпњи. Он најбоље познаје своју парохију, па и може свагда ономе, који хоће да дијели помоћ, показати, коме је она потребна п којп је пзгледа, али никако ти не савјетујем, да се ти прнмпга те дужностп, да туђу помоћ сиротпњи дајега, јер тнјем може лако на тебе сумња пасти. Најбо.ге ће у такој ирилици бити, да свегатеник томе сиротињском добротвору покаже, коме је најпотребннја помоћ, а дпјелење п раздавање нека њему остави. При закључку, сине мој, велим ти, да ја нисам теби много напнсао; дужности су свештеничке велике, обавезе су његове различне, а правила, којих треба да се у животу придржава, тако опширна, да пх није могуће све тачно изређати и пером паписати; свештенички жнвот може битн и буде н у таквим прпликама, да се свако оно иравило дијели на тако много да се ови нн прегледати пе могу. Љубазни спне-' Савјетујем те очннски да се вјерно држшн ових правила, која сам ти пзложио у овим ппсмима; што нисам написао и разјаснио, то сам паметно испитуј и тражи у свом животу. Да би могао вјеровати у умјесност свог рада и да би се могао све већма усавргаавати, ирепоручујем ти, да направпга један дневник, у коме треба да заводиш све, што ти се важнијег збило преко дана; и добро н зло — све, што спада у круг твоје свегатенпчке дужности; све догађаје, у којима си ти имао улогу и којн су имали уплива на твоју дугау п срце. То ће бити врло корисна књига н за тебе и за друге. Сад онрости. Нека на тебн почива благослов Божији! Посрбпо: Драгомир В. Остојић богосдовац, ерпско-православни учитељ у Зворнику.