Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 472

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

Српеко се име Поноеи тиме! . . . * О друзи моји Српство вас гледа, А ваша слога иасти вам неда. Бог се весели гледајућ' синке : Наирсдне, сложне, узорне, јаке; Т1а љуби, љуби Србина свога — : Жели му славља велика — многа . . . Благослов шаље са неба доље, Да Србин слогу обгрлн боље . . . Па то је дика Српскога синка. Вишњему хвала Српска је слава ! . . . * 0 друзи моји, аманет дједа Пасти нам нигда у таму неда. Сјет'мо се наше прошлости сјајне Витешких дјела . . . невоље јадне . . . Па Срб још живи . . . Српство се буди, Док сјајна зора једном зарудп . . .

Да Српство плете слободе в'јенце Да мирис разноси србинско цв'јеће.. 0 друзи моји Пјесму вам поји Родољуб прави Српство се слави! . . . Па на рад, на рад о друзи моји ! У груд'ма нек вам србинство гори. Науку роду милите свуда За род не жал'те евојега труда. Слађи ће дани настати тада, То ј' права душа србннска рада. Помоз'мо један другоме тако, Тад' ћемо бреме сносити лако. А сложно стојмо И Српству појмо: Вила нам клнкће Зора нам свиће! . . . Фоча : на Херцеговини 1891. год. Родољуб.

Г о 1 на парастооу о стогодишњици

Благочастиви ХригиЛани и милп родс! Сви просвећени народи епомпњу и сјећају се својих славних и заслужних мужева, који су послужили својој домовини и своме народу. Сви просвећени народи достојпо цпјене своје великане н љихов користан рад. Они опијевају своје јунаке, диче се пјесницпма, поносе се књижевницнма, захваљују родољубима и узносе их. Онн — шта више и некима подижу и вндљиве споменике. Једном рнјечи : нотомство их слави а. 1гсторија биљежи нм име и заслуге, које вијекови не могу збрисати. Непобитна је истина да и српскп народ може се с поносом убројити у те народе, и може

ор Симе ИУЈилутинозића, Сарајлије. Спомен нашсм иретку да одамо И стогодишњицу ирославимо, Смомен нагием узор ирежку, Који дијелом иоказа: Да вазда Србин бјеше II свој народ љубљаше. ведра чела иоказати свему свијету: да је имао своју сјајну прошлост, да јесвјестан садашњости и да рачуна на бољу будућност; — да се може подичити својом исторпјом, својим заслужним великаннма, својим челик јунацима, свијетлим. карактерима, родољубима, чувеним књижевницима, славннм пјесницима па и умјетницима. Да, тако је мили роде и браћо! Српски народ имао је својпх еинова, који су радом доказали и засвј едочили: да су љубили свој народ, своју домовину; да су за свој народ са највећпм пожртвовањсм нером и књигом радили — радили не само умом и разумом, него и сабљом и пуинсом у руцп хрлпли у бој витешки против непријатеља рода свога — хрлили и ишли, а све за „Крст часни, вјеру и слободу златну".