Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 н 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 473

Имали смо — имамо и сада иа и у будућс пмаћемо — наших заслужних великана, које ће псторнја српска спомињати на впјекове, а српски народ и потомство дичити се њима, славити пх и узноснти, јер су достојни славе и понттовања. Наше српско срце благодарно је а и треба да је, кад се сјећа заслуга својпх славних предака, јер му је то света дужност. Нама браћо и српски роде, служи на похвалу и дику, што се сјетиемо нашег великана, пјесника, књижевника п заточника слободЈг-српске, — што се сјетисмо Симе МилутиновиИа , сина наше поносне Босне и кршне Хорцеговине, а рођеног у Сарајеву 5. октобра 1791. — рођеног у овом мјесту опјеваном у толиким умјетним па и јуначким народним пјесмама — у мјесту норед гордог Требевића. Наше сјећање па нашег великана ево то и впдљивим дпјелом посвјсдочавамо на данашњи дан, кад се навршује. пуних сто година од дана рођења Симпна, и коме ево приредисмо нашом светом н иетинптом црквом и задушни епомен — парастос (опијело), и у које име овако многобројни сабрасмо се у ова ј дом молитвени, да по православном обреду и по српеком обичају код овог кољива помолимо се Богу за племепиту Душу Симпну, и да запјевамо : Вјечнаја памјат Срб Спми Мплутиновићу Сарајлији! Вјечнаја памјаш српском пјеснику, књнжевнику и јунаку! Вјечнаја иамјат нашем узор претку, који дјелом показа да Србин бјегас п свој народ л.убљаше! Браћо ! Православна н српсгса црква ево изврнш задушни сиомен њему, а ако Бог да, кад се српски народ, гдје га год има, одазове и припомогне еа срествима, опда ћемо и ири споменпку, — који се намјерава подићи — још сјајније прославпти овога нашег великана; онда ћемо са свом браћом из свнју крајева с једним жељама запјевати у овом Божијем дому и као Хршнћани топло се Богу помолптп; онда ћемо и иред видљивим споменпком рећп јасногласно оне ])пјечи нашег Срб владике: „Благо ономе ко до вијека жпвн, пмао се рашта родити," — јер с пуним правом то је Спмо заслужно својим радом, па за то му је дужан српски народ да се достојно одазове и споменнк му подигпе.

Браћо! .Упитаћете ме: Ко је био и шта је учинио за свој народ Симо Милутнновић. Ја вам сада овдје нисам у стању све поређати Симина дјела п описати његов живот иун борбе, нити пак његове заслуге изнијети као пјеснпка, као књнжевника п јунака, јер бн то било доета опишрно. О томе је ппсато у ерпским листовима, па мислим да вам је познато; но сада вам о њему могу рећи само ово : Спму нам је дало оно доба. које је одњихало толико бораца за слободу и просвјету народну. Симо је био неуморни ијесничкп и књижевни раденик, а ако се неварам н највећи међу Србима у томе погледу, за вријеме његова жпвота. Са Симом нико се упоредитп неможе у ње говим умотвориним пјеемама до једнно владика црногорски Петар Петровпћ ЈЕБегуш са „Горским Бјенцем", па онда ЈБубомир Ненадовнћ, Бранко Радичевпћ и Змај Јован Јовановић. Он је својим умотворинама доста и доста написао Србима. Симо је у пјееничком раду еамо себи био раван. 1Бегов пјеснички генијални дух јесте од највећег полијета. Но на жалост елабо су нам познате његове пјесме, јер су његове књиге ријетке и мало ко да их има н чита. Поред многнх његовпх пјесама најбоље му је дјело „Србијанка," н то га је дјело највећма прославило и уздигло. Симо је први иочео сакупљати народне пјесаме и био је претеча Бука Караџића, иретеча великог реформатора и учитељ владике црногорског п пјееннка Петра Петровића, Његуша. Симо је осим многих пјесама што сс налазе у засебним књигама и разним листовима, написао још и: „Историју Црне Горе", „Историју Србије", Црногореку н Херцеговачку пјеванију", „Трагедију Обилић", „Трагедију Карађорђе" н т. д. Врела српска крвца гонила је Симу и у бој у добровољне чете Зеке капетана п у Цер шгашгау у усташе, п борио се за право потишћенога народа — - борио се за „Крст часнп, вјеру и слободу златну". Укратко рећи: Симо је радио за свој пан био му 1е истински пријатељ, родољуб и бранич. Ријечима је храбрио свој народ па и дјелом предњачио му. Радио је за слободу и напредак