Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 487

По нотреби и жељи народној потражен је и добивен од 1Беговог Виеокопреосвештенства АЕ п Митрополије благослов да чин освећења цркве нсте пзвршн пречасни прото сребренпчкп Алекса Поповић са свештенством у згодан дан, што је и учињено. Внсокопречасна консиеторија први пут је одредила да се освећење по молбн дотичнога одбора изврши на Петров дан о. г. Но пошто одредба закаенп, те дође на еами празник, кад је требало обавити освећење, то се оетави за други дан. Парох те цркве Обрад Симић не чекај ућтх усудио ее те је тај дан без нкакве припреме за освећење извршио службу: Дан, кад да се освећење изврши одређено би на ново љето црквено 1. септембра исте године и народу се огласи. Народа је било врло мнего. Освећење је вршио нрото сребренички са јога 4 свештеника п то по проппсу допунителнога требника, колико то свештенику у право припада. Црквенп одбор са части и дочеком показао се врло добро, ушљед чега је добро дошао цркви и приход лијеп. У народу цио дан владела је мирноћа н љубав, дакле без кавге п ината каква. Овнм путем од стране цркве, одбора н народа нека је најтоплија захвалност Впекој Земал>ској Влади, која је цркви знатну иомоћ пружила. Хвала свима приложницима храма, којп су и најмањи дарак јој учинили и присуством својпм светковину увеличали; хвала сваком брату Србпну и сестри Сјшскињи, који су ев. храм у то вријеме ма у чему поелужили те је светковина онако лпјепо испала. На чему ће и св. црква Богу творцу молити се за мир и здравље свима, амин. Оребреница 6/11 1891. Свештеник из Факовића. Прилог цркви Прњаворској. Дана 24. нов. т. г. држана је скупштнна у прњаворској срп. школи, ради избора црквених клисара за годину 1892. и одбора за светоеавску свечаност, и том приликом приложише доље означени грађани у овдашњу цркву: Божо СтанковиИ , једно јеванђеље у вриједности 40 фор. и једну икону у врпјед. 30 фор. Коста КоуиИ и ЈГсдо СиасојевиЛ по 50 фор. да се за тих 100 фор. узме један барјак црквенп. Милош ПуцаревиЛ двије рипиде у вријед. 26 фор.

Схаанко ПетровпК један крст (што ђаци носе) у врпједности 20 фор. Милоги АнтониЛ један чирак (што ђаци носе) у врнјед. 10 фор. Тошо ЈовановиЛ један чирак (што ђаци носе) у вријед. 10 фор. Ристо МиладиновиИ један чнрак (што ђаци носе) у вријед. 10 фор. Митар ЂериИ један чирак (пгго ђаци носе) у вријед. 10 фор. Лгњо ЛаниИ једну кадионнцу у вр. 6 фор. Свнма горе речеиим дароваоцима будп овим јавна захвала — Бог им платио — хиљадили се оваки христјани н српски добротвори. О. Једна примједба. У прошлој (8.) свесци „Б. X. Петочннка" у чланку: „Воведенски манастнр Гомионица," на страни 340 при опису књиге: „Толковање Евангелпја", каже г. писац чланка, како је ту књигу куипо неки духовник у Бачком манастиру Ковиљу. За доказ тога приводп запис из те књиге, по коме још каже, да је Бачкп манастир Ковиљ, страдао од Турака 172(3., те г. пиеац упућује игумана Ковиљског, да то забиљежи или у љетоиису исправи. Запис на који се позива гласи: „ЗиЛТШ! Е!ЗНИ Ч,10К(ЧЕ КНДИ ГТ& ОБНТМ&Ж ШЕјКТИ10Ц1ИК КИ [ТДјЈСЖЛЛШкУ ||||НКЈ ,И,'НЛ(ТИр КоКНЛЛ К.1КО ПОДПДД! Г10Д ,1>5ТН д6'г Н Г.10Е(3 итд." Овде се очито види да то не говори за Бачки 1 Ковиљ, него онај манастир св. Аранђела Мпхајнла и Гаврила „зоко.и-к Коки.ш к пјкд^.шн^ стлриго к.мр," кога је 7152 (1644.) обновио и у њему као владика Вашке енархије становао Гаврило, пототби иећки патријах, који је био родом од старога влаха. 1 ) С друге стране неприличи тај запис Бачком манастиру Ковиљу, због тога, што у вријеме 1726., тај манастир ннје био под Турцима, него је јога и једаа дио данагање Босне и Србцје био под Аустриском влашћу у то доба. В. Стакић. Дар цркви. Рпсто Д. Билић из Мостара даровао је српско-правос.1авној цркви у Пазарићу једну прастолну икону Христа Спаситеља а такође и Стјепо X. Дамјановић нз Сарајева, даровао једну престолну икону св. Богородице. Питомачки настојатељ. Архимандрит Јоаникије Марковић из Србије, бивгаи управитељ мах ) Бр 1 ди расправу И. Руварца „О нећким патријарсима" стр. 67.